Анали Правног факултета у Београду

НЕКОЛИКО ПОГЛЕДА НА ПРОБЛЕМ СУКОБА НАСЛЕЂА И НОВИХ ЗАХТЕВА У АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКИМ ОКВИРИМА СТАРИХ ГРАДОВА

ПРЕАГОВОР: Проблем односа архихектонског и урбанисхичког наслеђа и новоцројекхованих појединачних објекаха или већих целина поставља се ошхро од кад je савремена архитектура прекинула стилске традиције XIX века и револуционарно кренула новим правцем. Између два светска рата постао je однос старт и нових архихекхонских објеката акутан проблем због њихових апсолутних разлика у облицима, димензијама и материјалу. После другог светског рата озбиљно су се сукобиле две значајне друштвене дисциплине: заштита споменшса културе и активна архитектонско-урбанистичка делатност на проблему односа старог и новог и на разне начине чиниле су покушаје да реше сукоб, каткад миролюбиво и заједнички а каткад са игнорисањем и ниподаштавањем противничких потреба, гледишта и аргумената. Y нашој средини, било je на жалост више појава третирања односа старог и новог на непомирљив начин него заједничким посматрањем проблема. МеВутим ови односи су врло деликатни, задиру дубоко у мерљиве и немерљиве вредности, у значај културне прошлости, у љубав ка старом и веру у ново, у економику. Њихово решавање захтева познавање суштине вредности старог, с једне стране, и рационалног значаја новог, с друге стране, ради могућности поређења и утврђивања самерљивости елемената у додиру. Такви квалитети често недостају код странака у сукобу што увек води једностраном и погрешном решавању проблема. Последњих година чињени су врло студиозни покушаји анализе и решења сукоба старог и новог у архитектонско-урбанистичким оквирима. По ј едини истраживачи објавили су студије а одговорне установе организовале су састанке, саветовања и конгресе на којима су изношени садржајни прилози решењу проблема и то како код нас тако и у иностранству. Y следећим редовима изнећемо неке мисли о систему сређивања чиыилаца и њиховој оцени у погледу утицаја који они врше на проблем који нас интересује. Учинићемо између осталог покушај да методички рашчланимо проблем ради јаснијег сагледавања разних видова у којима са он јавља и могућност одређивања аргументисаних начела по пој единим проблемима без предодређених емотивних ставова.