Анали Правног факултета у Београду

339

САМОУПРАВНЕ ПРАВОСУДИЕ YCTAHOBE И ЊИХОВА НАДЛЕЖНОСТ

да je формирање ових судова у складу са тендендијом преношења одреВених функциЈа са државних на друштвене органе и са развитком друштвеног управљања у привреди као и материјалног осамостаљења предузећа. И да би оно дало подстицаја за развијање иницнјативе и одговрности привредних организација и омогућило манифестовање њихових специфичности, и то на начин како то саме привредне организације сматрају корисним. Избрани судови би се, по истом схватању, могли формирати, као што се већ и фсрмирају, у оквиру привредних комора и деловати у већима „чији би састав са гледишта стручности давао довољно гаранције за законитост и правилно рјешавање одређених спорова”. А одлуке ових судова „могле би се побијати нзванредним правним средствима код редовних судова”(->). Услови и могућност образована избраних судова само за један или више одређених спорова [тзв. избрани судови ad hoc] предвиВени су нашим Законом о парничном поступку од 1956. године. 2. Уколико се посебно тиче арбитража и њихове надлежности, код нас je прво основана државна арбитража и то Законом о државној арбитражи од 3. децембра 1947. године. („Службени лист ФНРЈ”, бр. 102/47. и бр. 50/49). Овај Закон je, док je био на снази, омогућавао брзо и правилно решавање имовинскоправних спорова измеВу државних, задружних и других друштвених и привредних организадија, а нарочито оних спорова који настају односно који су настајали у вези са извршењем Закона о Петогодишњем плану и друтог привредног законодавства. Престао je, пак, да важи, са свим његовим изменама и допунама, даном ступања на снагу Закона о привредним судовима од 2. јула 1954. године (в. чл. 105. и 112. овог закона, прелазне и завршне одредбе). Тога дана су окружне државне арбитраже посхале окружни привредни судови, а републичке државне арбитраже постале су виши привредни судови. Главна државна арбитража постала je пак Врховни привредни суд, док je Савезна државна арбитража истога дана престала са радом. Ово такозвано претварање државних арбитража у одговарајуће привредне судове, то јест установлено ових наших судова, такође се заснива на насталим променама у друштвено-економским односима наше земље, у вези и са познатим новим правним положајем (правним статусом) наших привредних организација. То je све несумњиво стајало у извесној начелној супротности са кондепцијом о арбитражном решавању спорова изАгеђу тих организација. Према тада пак важећем схватању и концепцији привредног суда, привредни судови су у нас „спедијализовани судови у којима je садржан пословни карактер специјализованих судија”( 6 ). Такво схватање je. углавном, прихваћено и дошло до изражаја и у нашем новом Уставу и другим одговарајућим правним прописима. Сматра се управо: да су основни организациони разлог оснивања привредних судова биле „специфично потребе привреде”, које се састоје у томе, што привредни спорови као

(5) Тако др Jocun Брнчи'п: Прпједдози за унапређење правосуЬа, „Архив за правые и друштвене науке”, бр. 1/1966, стр. 66.

(«) Тако др Александар Голдштајн: Правки односи предузећа, Београд 1957, издагье „Савремене администрације”, стр. 97 и след. В. такоВе Закон о привредним судовима, са сбјашњењима, у издању „Службеног листа ФНРЈ” Београд 1954.