Анали Правног факултета у Београду

369

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОДЛУКА МЕБУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИИ

3. Став теорије меБународног права према одлукама меБународних организаций а у првим годинама после оснивања YH и специјализованих установа YH био je условлен неразвијеношћу праксе ових организација, која je правно релевантна за опредељење функције одлуКа. меБународнихорганизација у меБународном праву. Већ на конференции у Сан Франциску 1945. године оправдано се предвиђало да ће пракса YH бити чинилац тумачења одредаба Повеље. Y извештају Комитета IV/2 конференцнје изричито се говори да ће „током свакодневних делатности органа организације неизбежно доћи до тога да сваки орган тумачи делове Повеље који се могу применити на његове функције”( 6 ). Ово се начело односи и на развој унутрашњег права осталих међународних организација, посебно европских заједница (Европска заједница за угал и челик, Европска заједница за атомску енергију и Европска економска заједница —• ЕЕЗ); пракса надлежног органа je битан правки критеријум тумачења одредаба основног меБународног уговора и опредељења функције одлука меБународних организација у њиховом унутрашњем праву и меБународном праву уопште. На став доктрине у првим годинама после оснивања YH утицало je и одреБено поимање улоге начела „лржявие суверености у процесу ддлучивада о политичким питагьймацццеБународним организацијама, пощхрву у YH као превасходно политично ј организяпиш. Једногласност_код до"ношења политичких одлукаГкао што je познато, била je својствена меБународном праву до првог светског рата и примењивала се на великим меБународним политичким састанцима почев од Бечког конгреса. Y меБународном праву до првог светског рата питање правне обавезности одлука меБународних конгреса и конференција формалноправно се није постављало: одлуке су се доносиле јрдноглаг.нп по формуди „једна држава један глас”. Уколико такве сагласности ни i е^би-лог- ниге доносила бллукяГили су доношене „желе”, „препоруке” олносно ..декларапије”. за ко je се сматрало да немар/ правно нет моря лнп-т=»лишчко обе леж je Y питањима поступка одлучивало се, по правилу, већинским гласањем. МеБународни уговор, у којем су биле формулисане политичке одлуке конференције, обавезивао je коначно стране уговорнице када je био ратификован( 7 ). Тедногласност код одлучивања била je правило ондаппьег општег меБународног обичајног права и почивала je на суверености и правној једакости држава. Због тога се сматрало да не могу имати правиог дејства политичке одлуке ако их лржаве ниг.у гля.санчем прихватиле, и да тедногласност представља изразиту гарантију њихове правне једнакости у меБународном праву( 8 ).

(6) Поближе; Kaeckenbeeck. La Charte de San Francisco dans les rapports avec le droit international, RCADI, t. 70 (1947/1), стр. 156—157; Higgins, The United Nations and Lawmaking: The Political Organs, ASIL Proceeding 1970, AJIL, 4 (1970), стр. 44—45.

(7) Формалноправна примена једногласности није искључивала у стварности односе фактичке, па и правке неједнакости држава, наметање вол>е великих сила малим државама Y остваривању политике равнотеже снага у Европи. Поближе; Јанковић, Аоношење одлука на међународним конфереицијама, Питања меЬународног права, Сарајево, 1957, стр. 9. и сл.; Wolfke, Great and Small Powers in International Law from 1811 to 1920, Wroclaw, 1961.

(8) Вид.: Шуковић, Суверена једнакост и начини доношења оддука у меВународним организаци ј ама, ЈРМП, 3 (1969), стр. 379—380 и тамо наведена литература; Wolfke, cit. дело у Сел. 7, стр. 127—128.