Анали Правног факултета у Београду

Процес одлучивања није генерално почивао на једногласности у меВународним административним унијама онога времена ( 9 ). Основни меБународни уговор je овде омогућавао развијање одреВених начина легислације у меБународном праву. На меБународним конгресима и конференцијама уговор je чинио завршну фазу у правном уобличавању држава у погледу мењања важећих или стварања нових правила меВународног права. Y меВународним административним унијама успоставља се систем одлучивања у којем основни мерународни уговор представља правки основ и оквир стварања правних правила већином и без ратификације( 10 ). Разлика измеВу меВународних конгреса и конференција и меВународних административних унија у овом погледу није последица стицаја случајних околности. Y уговорима о оснивању меВународних административних унија биш су уреВени олноси стручнп-техничке _ природ е. БЬихово регулисање није најнепо средни je задирало у полихичке интересе а захтевали су и унифициражг доношење и примену меВународних правила. Укодйко je, пак, регулисање стручно-техничких питана обухватало и важ.не политичке интересе држава, тала je одлучивање почивало на једно-, гласностиЈИзразити пример за ово je одлучивање у Централној комисији за Рајну у важним питањима на основу „заједничке сагласности” према чл. 46. Ревидираних мајнскврс аката, о пловидби на Рајни од 1868. године( и ). 4. ИЩакт народа je почитую ня јрлнпгллгнпг.ти код одлучивања о по.штичким питањима у Скдпштини и Савету Друштва народа. |дод одлучивања у питањима поступка Пакт je предвиВао примену просто већине код гласаиа, док су се неке одлуке Скупштине доносиле двотрећинском bcßhhoiM (на гфимерјлширедг^нових чланова^ 2 ). Ycaob једногласности показао се у пракси Дрщтва народа неолго-. «дарашћим ретттеием. нарочито код предузимања одреБених политичких акдија, изражавања политичких ставова или оцене понашања држава планида од стране организације као целине. i пошто ie један противан глас сттааыавао лрнотпење Тако се временем у пракси Друштва народа развијаоЈ систем су редовно щншзатане у облику Лука на основу, квалификоване двотрећинске већиде; aohochvc су се у случајевима када се'тшёрЪзнэсНАё' чалнице и садржавале су обично захтевПШГпрепоруку, који еу—били упућенн-€авету-или

(9) Интелектуалка п нндустријска својина, разне гране телекомуникација, пољопривреда и јавно здравл>е, први међународни робни споразуми. (10) Овај систем обележава: а) одлуке о утврђеним важным питан»;ша у основном међукародном уговору доносе се једкогласно и ратификују се: б) ствара се могу^щот _Аа луке о махье важным питяткимя .доносе већином гласояя н-пне Iте_м.дпаlУ fumi ратиФикрване; в) реглемани могу да се доносе већнном гласова у надлежном органу и исто тако не захтевају ратификацију. Вид.: Бартош, Одлуке међународних тела у систему правпих извора, МеЬ\ народны проблемы, 3 (1953), стр. 16—18; Tammes, Decissions of International Organs as a Source of International Law, RCADI, t. 94 (1958/11), стр. 263. и сл. (11) Вид. за појединости: Scheuner, Die Rechtssetzung internationalen Gemeinschaften. Festschrift Verdross, Wien, 1960, стр. 229—230. (12) Поближе: .Ганковић, Начело једногласности према Пакту Друштва народа. Питана, међународног права, Сарајево, 1957, стр. 41—70; Бартош, цнт. дело у бел. 10, cip. 19—20; Tammes, cit. дело у бел. 10, стр. 301—302.

370

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА