Анали Правног факултета у Београду

371

OCHOBHA ОБЕЛЕЖЈА ОДДУКА МЕБУН4РOДНИХ ОРГАНИЗАЦША

свима државама чланицама Друштва народа. Систем препорука био je примењен и у Међународној организацијн рада. Општа конференција рада могла je да доноси препоруке, уз услов да су прихваћене двотрећинском већином. Ова врста одлука, са правом je истицао Ле Фир (Le Fur) између два светска para, примењивала се као начин међународног одлучивања jep ce није желело да Општа конференција рада, противно сагласностн држава, вриш функцију законодавног органа у међународноправыом поретку и посебно у међународном регулисању радних односа( 13 ). Одлучивање у међународним организадијама у раздобљу Друштва народа, npeiMa томе, почивало ie на тедногласности, али већински принцип код одДучивањаг-у-шгтатшма~поступкај слично као и на меЬунашдним конгресима и конФеренцшамГГиАгГуПДентралнО! комисиш за Рајну. Поред тога, бгошхеньиване _су и препопукеЛкпЈе су исто тако биле један од начина одлучивања_у овидумеђународним телима. Устав Међуна'рбдне организације рада изричито употребљава израз „препорука”, док се у ггракси Друштва народа сјдлучггвање путем препорука поступноразвијало, разлика у погледу правног дејства, заједничко je обележје ових начина одлучивања, да су усмерени на то да се у међудржавном општењу формалноправно обезбеди да се примењују само правила позитивног међународног права, и то уговорног права, на основу којих државе не могу бити обавезане без гьихове сагласности, поготову у политичким питањима. 5. Повеља YH, први пут у међународном праву у једној општој и универзалној међународној организации, успоставља систем одлучивања који je генерално већинском принципу (квалифцкована или проша—већхша у зависности од предмета одлучивања и органа Ičojif одлучује) и који овлашћује органе, YH да могу да доносе препоруке о питањима крја су утврђена у Повељи( 14 ). Напуштајући једногласност код одлучивања у главним политичким органима, Повеља задржава формулу ”, уз особено регулисање о длучивања. Бенином гласова у Савету безбс-Анеетип посебно код примене Главе VII Повела (угрожавање и нарушење мира, напад), на основу иачелаједногласндупцоталнж-чланова-Савета безбедности. Према одредбама чл. 18. Повела 4ПП_нашример, одлуке Генералне скупштине,.у њеном својству пленарног и највишег органа са општом надлежношћу, доносе се/двотрећинском већицам у- „важним питањима”. мећу која спада)у и „препоруке које ce и безбедности”. По одредбама Повесе и пракси УНјбуцетска питањајиДумачење одредаба ПовељеДд с.тране Генералне скупштине решавају се исто~тако 4р.Гшјомшто je било незамисливо у систему Пакта Друштва Y том систему су се резолуције Скупштине Друнина народа о колективној безбедности, буцетсюш питагьима и тумачењу једногласно. И ус-

(13) И поступай прихватања и достављања нацрта међународних конвенција рада законодавним оргакима држава члница имао je за сврху да ограничи међународну легислацију АТ О P-а противно сагласности држава чланица. Вид.: Le Fir, јавно право, Београд, 1934, стр. 659. и сл.

(14) На пример: Генералка скупштина према ст. 1, чл. 12. и т. 1, чл. 13, Савет беэбадности на основу чл. 36. п Економско-социјални савет по ст. 2, чл. 62, Повел>е YH.