Анали Правног факултета у Београду

372

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тави специјализованих установи, које су основане у току и непосредно по завршетку другог светског рата, почивају на примени већинског приндипа код одлучивања у пленарним и другим органима. У/специјализованиљГ 'Установама, Mcoje "Дедују— -у — вбласти-ЈмеВународних финанснЈа (Ъанкау Фонд), одступљено je од формуле „једна држава један глас” и уведено je пондериранье гласова код већинског одлучивања на основу мерила да број гласова зависи_од висинеУЬшанстсхеог---Додриноса Пондёрирано гласање уведено je и у европским заједницама и Европском савегу, посебно у Скупштини европских заједница и Саветодавној скупштини Европског пбндепирањем гласоваГ не предТТтављаПновину у меВународном праву; коришћено je у неким меВународним административним унијама пре 1914. године, у меВународним робним споразумима измеВу два светска para, a примењује се у савременим меВународним робним споразумима и у низу меВународних економских организација( 15 ). Начини одлучивања у меВународним организацијама, основании при крају и у првим годинама после завршетка другог светског рата, показују одређен континуитет у развоју процеса одлучивања. Континуитет се испољава у томе што се у Повели YH и уставима специјализованих установа YH користе разни начини и пракса одлучивања меВународних конгреса и конференција, меВународних административних унија и тела, система Пакта Друштва народа и Ycthbe МеВународне организације рада. Они се гипко примењују и зависе од предмета делатности меВународне организације, али изразито почшье да у разним облишша. укаучујуВи и Гядет YH. Ово представља прекретницу у пореВењу са станем йзмеВу два светска рата: створени су ч правна основа и општи хтравни оквигьдя- већттнско пдлучивягье и у политцчким питањима у општој и универзалној меВународној организацији као штр су YH, па и у меЪународном праву уопште. МеВународноправни знача] ове далековидо je уочио Џенкс (Jenks) већ 1945. годнне( 16 ). je I(М S. године представляло -теиденцију развоја, данас Je далеко преовдаБујуће- ебелвжте-организационог уреБења бројних савремених меВународних прганизатипаО 7- ). О л j учивањеПГ њима изузетно почива на једногласности(Н). i 6. Снажење и пшрење институционализације меВународног права, чије битно обележје представља оснивање и меВународноправно уре-

(lü) Вид.: Vellas, Droit international économique et social, Tome I, Paris, 1965, стр. 145. и сл.; Seidl Hohenveldem, Das Recht der internationalen Organisationen einschliesslich der supranationalen Gemeinschaften, 1967, стр. 120—12.2

(16) „Битка да се замени јсдногласност код доношења одлука сада je у главном добијена. . . прочее развоја достигао je кулшшацију у одредбама Повесе, која садржи потпуно напуштање услова једногласности” (Jenks, Constitutional Problems of International Organisations, BYIL 1945, str. 22).

(17) Поближе: Шуковиђ, цит. дело у бел. 8, стр. 382—386; Дгшитријевић — Рачић, Међународне организације, Београд, 1971, стр. 173. и сл.; Нннчић, Функције и структура Европске заједнице, Федерализам и национално питање, збнрка радова, Београд, 1971, стр. 312—317.

(18) На пример: СЕВ, НАТО, важна пнтања у ЕЕЗ и ЕФТА, обавезне од луке у Арапској аши. Y доктрини je прихваћеко да већинско одлучиваlье није нужно у супротности са сувереношћу и нравном једнакошћу држава. Поближе: Шуковић, цит. дело у бел. 8, стр. 392; Димитрпјевић — Рачић, цит. дело у бел. 17, стр. 173—176.