Анали Правног факултета у Београду

373

OCHOBHA ОБЕЛЕЖЈА ОДАУКА МЕБУНАРОДЫИХ ОРГАНИЗАЦША

ђење делатности бројних и врло разноврсних међународних организација, довела ie v савшменом међународном праву до стварања и развијања права јтеБунар одних организација на~Ъснову одредаба основ'паГ међународног ' уговора - и других, са њиме повезаних међународних инструмената( 19 ). Пракса међународних организаиша показује да већинодг гласова донете одлуке надлежних органа у области унутрашњег права ме'Бународне организацпје имају обавезно правно дејство према свим држанаш~и\янипамя и ине против, уздржале ce од гласања или нису учествовале у гласањуЈ[ ову врсту спадају нарочито* одлуке чијгГ je предмет утгутрашње,. органнзагн-кгнв—урер&ње и- уреБење односа са другим мећународнпл!_ органнзацнјамад лојединим_државама чљшицама или другим _државама, односно уреВење права и дужности појединацаГа~нарочllто: а) пзбор чланова по i еумчих оргатга: Л ч при i-ем п пскљуцењс из чланства, односно обустављање чланских права и повластица; в) доношење перловника главних и других органа (комисије, комитета и сл.); г) оснивање и помоћних и сличних органа; меЬутим. држава чланица која će не слаже са одлуком може да не учествују у раду ових органа( ?0 ) ид) одобрење и примена уговора које закључи надлежни орган у име организације( 21 ); Б) одобреБе бутгета коте укључује обавезу сваке државе чланице да уплати одговарајући дотгрииос за_финансирање-редовних- делатности -организаций* 8 ): е) ревизија основног меЬународног уговора у складу са његовшу одрелбама. уколико у нему не постоји одредба о престанку чланства у случају неприхватања, „contract out” клаузула, или ако предвиБа једнохласност свих страна утоворннца заГРтупање измена на снагу(- ’); права_ И-дужност-и службеника организадијеС 24 ). Одлуке хијерархијски надреБеног односно

(19) Међународне организације су „организаторы, 'законодавци' свог унутрашњег живота, унутрашње делатности у границама овлашћења која су утврђена у односу на њих у уговорима о њиховом оснивању" (Курс международного права. Том I, Москва, 1967, стр. 1S8).

(20) Y раду Ad hoc комитета за миролюбиво коришћење космоса, који je основан peзолуцијом Генералне скупштине YH од 1958. године, у почетку нису учествовали Индија, СССР и YAP, иако су резулоцијом изабрани за његове чланове. Касније су се уюъучили у тьегов рад.

(si) На пример y YH, споразуми о старател.ству, односима YH и специјализованих установа УН, споразуми о седишгу. Вид.: Karunatilleke, Essai, d’une classification des accords conclus par les Organisations internationales, RGDIP, 1 (1971), нарочито стр. 37—76. Y оквиpy Проширеног програма технике помоћи YH, на основу резолуција Генералне скугаптине и Економско-социјалног савета, развио се међународни уговорни и управни систем координације делатности YH, спецнја шзованих установа, мисија техничке по.моћи YH и држава чланица. Поближе: Магарашевић, Основи међународног права, Нови Сад, 1965, стр. 23.

(22) Спорно je да ли постоји обавеза финансирања ванредних трописова организације, в it о се нарочито язразито исполэило у размимоилажењима око финансирања мирољубивих оиерација YH. Спор није решен уплатой одговарајућег доприноса. Вид.: Шуковић, Пита-Iье финансирања операција YH у Конту и на Байском Истоку, ЈРМП, 3 (1964); Bastici, Le droit des Organisations internationales, Fase. 111, Paris, 1967 — 1968, стр. 318—322.

Поближе: Bowett, The Law of International Institutions (прво издање), Лондон, 1963. стр. 319, 329—332; Seidi-Hohenveldern, cit. дело у бел. 15, стр. 348--351; Днмитријевић — Рачић, пит. дело у бел. 17,-стр. 216, и сл.

(24) Seidl-Hohenvcldern, cit. дело у бел. 15, стр. 107—109.