Анали Правног факултета у Београду

функционално независног органа обавезују одговарајуће органе меВународне организације, осим ако из текста одлуке не произлази да нема такво дејствоС 25 ). Функционалну независност уживају судски органи меБународних организација код доношења обавезних одлука, али има и случајева када полнтички орган меБународне организације остварује судску функцијуС 26 ). Обавезно дејство имају већином одлуке које су државе* чланице дужне да спровёду на основу' изричитих одредаба основног меВународног уговора, као, на пример: одлуке Савета безбедности о примени колективних мера из чл. 41. и 42. условолГда _су~дбнете потребномТШишбМу поштовање надела једногласности- његових сталних чланова; одлуке Органа за саветовање о примени ПОЛИТИЧЮIХ, економских и војних санкција по Рио пакту од 1947. године, с тим да ниједна страна уговорница не може бита принуВена да употреби оружану силу без њене изричйте сагласностиС 27 }. 7, Y неким регионалнимдшецијализованим меБународним организацијама, посебно у европским заједницама, утврВени су ашашь-оиотел и дејство обавезних и других одлука надлежнихорганаДУговори о оснивашуеврОнских заједница разлнкујггпо плавном дејству; "Ъишге~ ооавезнё' одлуке l' ггоавилнини и смернине)) ко ј дсјство; обавезне одлуке (Hap^^eplHeoSißëalîe поруке А-мишљењеЈр). Суд европских заједницару својству заједннчког органа, тваривању непосредне контроле зТШЗЯитости аката органа европских заједница са основа ненадлежности, због повреде основног меВународног уговора или правила за његову примену, као и ради самовласног коришћења дискреционе власти ( détournement de pouvoir унутранпьег права), које су сличне надлежностима у управном спору у домаћем праву држава. Y остваривању ових надлежности Суд европских заједница je овлашћен да оцен>у]е_даконитосттазмена_у организационом уреБењу Европске за-

(25) Резолуција Тенералне скупштине YH 590 (VI) 1952, са каснијим изменама, садржи Иравилник о службеницима УН по којем je Генерални секретар овлашћен да доноси обавезне прописе за његову примену. Резолудијом 351 A (IV)‘ 1949, са каснијим изменама, основан je Административни суд YH, у чију надлежност спада, између осталог, решайаше_сдорова из радних односа службеника YH. HaïTo je Fenepavna скупштина основала и утврдила мандат овог органа, зьеговё~одлунег као судског органа YH, обавезују Генералну -скупштину односно YH као субјек! међународног права.

(26) По чл. XVIII Статута Међународног монетарног фонда извртинн директори и Савет гувернера су овлашћени да дају обавезне шггерпретатнвне одлуке у случају спора о зумачењу Статута између државе чланице и Фонда или између самих држава чланнца.

(27) Поближе; Гавранов, Принципи и приыена система колективне безЗедности Уједињених нација, Београд, 1969; чл. S, 17. и 20. Рио пакта, текст: Inter-American System, Inter-American Institute of International Legal Studies, New York, 1966, стр. 376. и сл.

(23) Сагласно чл. 189. уговора о ЕЬЗ, на пример, Савет и Комисија могу да донесу: правилник, који има „општу важност" и који je ~у свим његовим деловима обавезан и важи кепосредно у свакој држави чланици"; смерницу, која je „обавезна у одиосу на сваку чланицу којој je упућена у погледу цнља који треба постићи", али која пропушта унутрашњим органима ~избор форми к epe устава” за постизање тог цил>а; наредбу, која je „обавезна у евнм њеним деловима" у односу нс- оне који се у њој помињу"; преиоруку и мшпл>ење (став), који „немају обавезно дејство”. Вид. за појсднности: Seidl-Hohcnveldem, цит. дело у бел. 15, стр. 193—199.

374

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛГЕТА