Анали Правног факултета у Београду

392

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

уверене да ће, на тај начин, приморати противника да своје даље поступке саобрази постојећим ратним законима... Несавршеност репресалија као санкција у безброј случајева показала се очигледном, и то у првом реду зато што главки услов за њихову примену није био испуњен тј. зато што нису поштована правила човечности; репресалије су ретко кад погодиле лица одговорна за повреду ратних закона и обичаја; a њихова жртва je најчешће било мирно становништво... то je закон истоветне одмазде примењен у меВународним односима или како je други један писац рекао „неправда у служби правде”( и )Отуда, док су репресалије забрањене за време мира, оне, када je у питању рат који сам по себи представља скуп насиља, употребљених ca циљем да једна страна наметне своју вољу противнику, нема сумње, јесу дозвољене у оружаном сукобу као санкдија због повреда меБународних ратних закона и обичаја. Међутим, репресалије се не смеју примењивати над лицима која су заштићена Женевским конвенцијама. Иначе, познато je да je хитлеровска Немачка у другом светском рату када je сматрала да je далеко јача од својих непријатеља, кршећи позитивна правила међународног права, бомбардовала многе отворене градове и тиме наносила огромне људске жртве щгвилном становништву и материјална разарагьа. Савезници су прибегли репресалијама да би принудили Немачку да престане са дал>им кршењем међународних ратних закона ( 12 ). Друга случај имали смо са употребом отровних гасова. Познато je да меВународна правила забрањују употребу отровних гасова и ова су правила у току рата углавном била поштована. Немачка je, меВугам, jедком употребила отровне гасове на фронту на Керчу (Крим). На ово je врховна команда Црвене армије запретила да ће прибећи репресалијама. Немачка je сместа обуставила даљу употребу гасова и извинила се влади СССР( 12 ). Као што се види, изгледа, репресалије су значајнији фактор у обезбеБивању примене меВународних ратних закона и обичаја него ли сва остала средства предвиБена истим правилнма. Најзад, и светско јавно мњење, исто тако, ггредставља једно од сред става за борбу против оних који крше меВународна ратна правила, мала je тешко ослонити се на иегову ефикасност. Ето, то су мере које се могу применити у циљу обезбеВења меБународних ратних закона и обичаја. Најновији ратови су показали да се постоје&и меВународни закони и обичаји не поштују довољно. Поједине зараВене стране, под разним изговорима, кршиле су ове законе, што значи, да одредбе о мерама које служб за обезбеВење меВународног ратног права нису довољно ефикасне. Исто тако, затајила je и функција сила заштитница, јер су je онемогуВавале или једна аш друга зараВена страна. То je свакако био разлог што je Генералка скупштина Организације Уједињених нација донела познате ре-

(и) Др Милош Радојковић, Рат и меЬународно право, BeoipaA 1949, стр. 37—38.

(12) Др Милош Радојковић, нав. дело стр. 38—39.

(13) Др Милан Бартош, Општи поглед на развој меЬународног ратног права од 1907 1957. године, Југ. ревија за међународно право, Бр. 2/1958, стр. 276.