Анали Правног факултета у Београду

УГОВОРНОПРАВНА И ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ ДРЖАВА КАО CУБJEKATA МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

Питање субјеката меВународног права, који могу бити уговорне стране једног меВународног уговора, другим речима субјекти меВународног уговорног права, почиње у ствари, при једној коренитијој анализи, не само са питањем субјеката међународног права уошпте него и са самом дефиницијом међународног права и правног поретка чији су субјекти у питању. Не бисмо овде улазили у сва она сложена и танана питања дефинисања ових основних појмова меВународног права и субјеката уопште, већ ћемо сматрати општеприхваћеним да се, сходно општој дефиниции! субјекта. поема којој су то они носиоци права и обавеза у меВународноправном порехку који та своја права непосоедно остварују и за обавезе непосредно одговарщу, у несумњиве меВународноправне суб' јекте увршћују државе и меБународне организације, а у последње време у извесној, свакакоТвеома скромноЈ мери, и појединце. МеВутим, код ове последње категорије субјеката за сврхе меБународног права уошпте, поставлю се, у најмању руку, велико питање за сврхе меБународног уговорног права. На то питање не може се данас joui дати позитиван одговор имајући у виду управо позитивно право, мада не ни сасвим негативан, с обзиром да нам то пракса не потврВује у потпуности и недвосмислено. Сходно владајућем, традиционалном посматрању и схватању, сматра седа појјјдинци-могу заклгучывати са страной државом, или измеБу себе_као државлана, пуноважне уговоре. алц_да-о»г-снаАаду у облает права. МеВутим, класична, традиционална доктрина душ.ле меВународних организација као субјеката меВународног права уошпте. а уговорног посебно. или као што je то порицала појединцима у извесним областима меБунарТЗДШГ” права, па je пракса омогућила, да не кажемо наметнула, промену оваквог доктринарног става. Тако ће, чини нам се, и овде пракса уговорног права у меВународним односима довести до прихватања друтачијег става. Неки -тзнаци, управо извесни несумњиво јавшшравнвнелеменги у уговорима ко je Хзаклучују појединци било с државама, њиховим установама, у своје име, (ийг-у ижгкомпаниЈа, друштава и организацщГГ. говоре све више' у при/ да се~и~Тк угйворТг могу сврстати IГравнати према меВународ~ном Јавном праву и његовнм установама. а не по у нутра тише, м праву било KÒje земље, па Рило то и упућивањем од стране колизионих норми, односно меВународног пЪиватноправног поретка. Прематоме. ми нячелнгГ