Анали Правног факултета у Београду

396

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не можемо отклонити могућност да и_додеАшщи могу бити субјектн нс само меВународног права уопште (односно извесних његових дедова, области)-већ и меВународног уговорног права, иако je то својство засад вшие потенци ј алног но позитивног карактера. / Када говоримо о државама ко je сеу дефЦницији међународног права, односно субјеката помињу као најважнији субјекти, иако примера ради, морамо уочитн да се то чини управо због њихове особине да то буду с.', jiu e proprio (што значи да им за то није потребно ничнје признање), док оне саме имају креативну улогу у погледу стварања осталих субјеката у меВународном нравном поретку. Y ствари, питање да ли су извесни носиоци права и обавеза губјекти меВународног"права, плрећујр гр~нр <-амо ОД. стране меВународног правног поретка, тј7 његових органа (којих у смислу унутраппьег права и нема, те су на то овлаптћене саме државе) него можда још и више на основу праксе _вошења извесних овлашћења, па тако и у сфери уговора. На пример, јасно je да су државе створиле својом вољом, израженом уговорним путем, извесне што су меВународне организације, али најчешће оне нису предвидело сва својства њихова као субјекатаГпа и оно да могу заюъушшати лГеВтаарбдне уговоре иукакве. Прайса je показала да~оне —организаций ухтраво ради рења својих функдија и циљева који су им постављени, морају имати и ту.'Способност субјеката, тј. закључивања међународних уговора, а што je join важније. то су у пракси и чиниле. Аовоано je да споменемо спрсобност Организације уједињених нација и специјализованих устянпвя г . као најважнијих меБтртаадшатт-јавненравним организацијама, ко je су овакву способност задобиле и~oстВsрйsале у пракси. ПрематОме, лТгГћемТГ' утоворноправне способности често зактьучггвати о постојању меВународноправног субјективитета, управо због карактера меВународноправног поретка као непотпуно изграВеног, без централизованих органа, надлежних да прописују и дају овлашћења субјектима (као што се то чини у унутрагшьем праву). Слична je ситуација била и са многим зависним земл>ама, нарочито вазалним, о чијем се, свакако ограничен ом меВународноправном, а напосе уговорноправном капацитету закључивало из често богате и обимне праксе закључивања међународних уговора (пример са Србијом у време вазалства до 1878). Држећи се онога што je редовнији случај, найме, да. су субјекти меугпвпрног правя по-чтравилу државе и меВународне организапоставља нам се даље питање: да ли су све државе и све меБународне поганизашие субlекти меЬунЕПКшюг права, односно меВународног уговорног права? (Тиме долазимо до исшшшање једнот~другог елепента - из десришщще~сг субјектима, найме, до значајног, нарочито са практично стране, питања о правној и пословној способности, меБународном уговор-__ ном капацитету појединих врста субјеката меВународног права. Треба гКЗНенутИ да су НитаТьа правне и НОсловне способности веома сложена и испреплетана, особито разликовање ових појмова, тако да се она код многих писана и не помшьу. То je случај и са текстоьима, па и са самом Бечком конвенцијом о уговорном праву од 1969, која говори само о способности (у нацртима basic capacity) држава да закључује уговоре. Можда je то и довољно за такав позитивноправни текст који има у виду само др-