Анали Правног факултета у Београду

397

УГОВОРНА И ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ ДРЖАВА

жаве као субјекте, код којих се правка и пословна способност углавном поклапају. Но, имајући у виду да правый положај држава у међународној заједници може бити различит, а да не говоримо и о различитим другим субјектима уопште. потребно je Чlшити разлику између ових појмова. Тако се уопште сматра свсмством. извесне било природне, физичке (ко ja je претходно нзненађена од правног поретка), или правые личности (дакле, оне коју je правый поредак успоставио) да буде носилац разных овлашћења,) права ијоЕЗавеза. јПравна Способност може ~бнти Неограничена јеГправна способност оних cyöjeKaraTTCöjiOiöry бити носиоци свих могућих субјективних права,"обавеза н~овлашћења. Ограничена je, пак, способност када субјекту недостаје могућност за групаЛтава. обавеза и овлашћења, односно вршења њиховог у извесним областима. Tai обим правые способности зависи од потреба међународне организоване заједнице, односно њеног правног поретка, каогод што и круг субјеката уопште зависи од тих истих потреба. То je веома депо уочено и рашчлањено у чувеном саветодавном мишљењу МеВународног суда правде од И. IV 1949. о накнади штете претршъене у службы Уједињених нација, где je речено: „Правый субјекти у сваком правном систему нису нужно по својој природи и по опсегу својих права истоветни, и њихова природа зависи од потреба заједнице”. Најпунију правку способност уживају свакако државе, чијом волом je у основи међународноправни поредак и створен, док сви остали субјекти узимају у њему учешће само утолико, уколико то одговара функцији чији су они носиоци у међународној заједници. Потребно, je још, у вези с овим, йонстатовати да се појмови правног правые'личности и правые способности по правилу поклапају, како то с правом истине и Я. Mxisler{})~ ~касГгод што се поклапају и појмови меЬународноправни субјект и меБународноправна лшшост; упркос неким гшсцима који покушавају да их вештачки одвајају. При ближем опредељивању правые способности сматра се да je за њено постојање потребно извесно, бар минимално функционално подручје, тј. оно што се назива минималним стандардом у обиму права и обавеза који им припадају, или како то Лаутерпахт ( Lauterpacht ) и Фицморис (Fitzmaurice) у својим извештајима, односно нацртима кодификације уговорног права називају основна способност (baste capacity). Тако Лаутерпахт из постојања правые способности изводи закључак о постојањуЈугошрнопр.авне_способности. Међутим, Мослер на ово примећује да je развој новых појава и об,лика у меВународном правном саобраћају тако снаясан и непредвидљив, да их je немогуће све свести на један заједнички социолошки именитељ, већ се мора обратно поставити: један друштвени облик, скупила, јединица, која поседује функције у међународном правном поретку, правно je способна у том опсегу. С друге стране, као год што у унутрашњем правном поретку треба разликовати од правые способности способност да се путем сопствених радии произволе правка дејства, тако се и у мёБународном праву раз-

(i) Völkerrechtsfähigkeil in Strupp-Schlochauer' s Wörterbuch des Völkerrechts, 111 Band. S. 666.