Анали Правног факултета у Београду

398

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ликуј6 (иако не тако оштро и прецизно) од меВународноправне способности меВународна пословна способност. 1 ] Ово пследње значи меВународнетграЬно способно тело, ентитет. производи путем сопствених органа ко]и га представљају у меВународним односима, саобраћају, или г.ямо собом, правне последице. СтВга je правна cnocoPHÖöF претпоставка за ппстрјање пословне способности, па су правый субјекти и меВународног права по правилу пословно способни у онбм~ опсегу колико су и плавно способны. Но, не морају се ове две врете способности увек и поклапати. способност не може бити већа но правна, али може у односу на н>у бити ограничена, па и уопште недостајати (слично статусу малолетншЙПИлНпзр. лица падхтарателством у унутраппьем праву). На тај представљају, разумљиво, субјекте са највећом мером меВународноправне способности, па сходно Томе, у нач~елуГи_ пред овне _спо£обности. ~Оне су те сопиолоттткй посматрано, најзначајније творевине, трупе или облици људског удруживања, које поседују својства субјеката међународног права која ce субјектима уопште могу придати. Једно од тих класичних својстава јесте иДправо уговарања/ ( jus tractatui или. Jus contrahendi). ? > Од великог значаја за савремену науку јесте начин на који je питање правне и пословне способности субјеката меВународног права, посебно држава, решавала Комисија YH за меВународно право у свом дугогодиппьем раду, односно како га je на основу тог рада решила Бечка конвенција о уговорном праву. Hajnpe je, у нацрту колиФикашне из 1962. Комисија у чл.(3.lбила предвидела: fi 1.1/,Способност закључивања уговора према меВународном праву припадаујржавама и другим субјечсГима меВународног права. 2. Y федеративној доживи способнбст држава чланицГГ федеративнsРзаједнице зависи од федеративног_щггават- 3. Y случајевима меВународних организација, способност закључивања меВународних уговора зависи од статута организације у питању”( 2 ). —-, Y текст коментара унето je да се у првом реду имају у виду државе као оне Koie cv способне за заклучивагье уговора, па се наводи да je израз „држава” схваћен у смислу v коме се о њој говори у Повели УН, Статуту МеВународног суда правде, Женевским конвенцијама о праву мора и Бечкој конвенцији о дипломатским односима и имунитетима, тј. као држава „за еврхе меВународног права”. Мало je нејасно да ли се овим искључују извесни облици зависности код држава и земала још постојећих у данашњој меВународној заједници, с обзиром да се у Повељи YH и др. поменутим меВународним актима мисли на независне, потпуно суверене државе. ТакоВе. у том смислу и у вези с овйм, није Ъасвим јасан ни израз „за еврхе меВународног права”, пошто појам државе мора бити јединствен било са становишта унутрашњег или меВународног права, што пронзилази из природе положаја државе у меВународној заједници, која рачуна са државом као готовом чшьеницом, на основу начела ефективитета власти над одреВеном територијом и становништвом, где се дакле примењује данас општеусвојена теорија декларативног признања држава.

(2) Year Book of the International Law Commission, 1962, vol. 11, p. 161.