Анали Правног факултета у Београду

400

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Не можемо наводити сва мишљења и схавове који су дошли до изражаја у оквиру саме Комисије али Вемо изнети нека од њих ради илустрације. Тако je члан Комисиј щР. Аго] истакао да се мора водити рачуца да способност субјеката да делају и закључуј у уговоре није_аутд!маlска, поготову шхо има сихуација које‘ повлаче неспособност, a које су у нестајању, хе схога хреба изричито потврдити способносх свих (подвукао ММ) држава за закључивање уговора и исюъучити подвлаче губитак хе~способносхи, шхо ће имахи значаЈну~пsлитичку вредносх. Једина сйтуацщаГу којој се може допусхихи да та способност будеГ смањена и зато je став 2. неопходан јесте она коју ствара учешће у извесним меВународним унијама, нарочито у неким федеративним државама( 4 ). Г. \Тункин\]& изјавио да je 1962. био против члана о сада (1965) сматра да члан 3. (односно 5. нацрта) садржи извесне корисне елементе. То би био одраз новог међународног права, насупрот старом које je допуштало постојање непотпуно независних држава, шхо je одговарало колони јалистичком подјармљивању. Како став 1. значи да меВународно право не намеће никаква ограничења државама у погледу способности закључивања уговора, та ограничења могу доћи само из одредаба унутрагшьег права, а то je случај држава чланица федерације, те стога треба задржати и став 2. X. Бригс (H. Briggs) je поновио своју изјаву да je способност бити странка уговорница једног уговора одре Вена меВународним правом, да свака независна држава има такву способност и да за државе ко je нису потпуно независне та способност зависи, с једне стране, од признања меВународне способности јединице у питању које јој даје држава или заједница држава чији je учесник, a с друге стране, од прихватања њене способности са стране осталих уговорница. Наш уважени професор који je иначе председавао томе заседању Комисије, говорећи као њен члан, констатовао je _дя се сви члянпви Комисите слажу лц постоји позитивно тгоавило меВународног права о способности држава др закдучују уговопе. V пвом стадијумуТго се односи на све државе, па стога треба задржати идеју из става 1. Али, и став 2. изражава опште меВународно право, јер иако не одреВује ситуацију чланица федеративне лније, прокламује правlп\о о надежности, указујући да устав одреВује ■способност. Аржава свакако није била увек оно шго je данас. Без обзира на схватања која имају у виду протекторате и султанате на Средњем Истоку, Комисија треба да води рачуна о развоју меВународног права и чињениди да je стање тога права нераздвојно повезано са степеном историјског и развитка света. Известилац сер X. Балдок такоВе je поменуо питање федеративних држава „.. о чему неки чланови Комисије мисле да не треба ништа уносити у нацрт, а друга сматрају да je логично, ако постоји општа тврдња у ставу 1, да се нешто каже и о федеративним државама и њиховим саставним деловима, које често називају такоВе државама. Но, у

(4) За излагања поједшшх члаиова Комисије YH за међународно право вид. Annuaire de la Commission du Droit International, vol. I, 1965, pp, 26 et sniv.; vol. [I, pp. 16 et suiv., d за излагања делегата држава учесншда на Бечкој конференцији вид. Conférence des Nations Unies sur le droit des traités. Première session, 1968, UN Doc. A/Conf. 39/11, pp. 6-1—71; Deux!•ènte session, 1969, UN Doc. A/Conf. 39/11/Ađd. 1 pp. 6—17.