Анали Правног факултета у Београду

481

ПРАВЫЙ АСПЕКТЫ ПРОБЛЕМА ЗАГАБИВАЊА ВОДА

Y САД, у Велико j Бршанији, y Холандији и у Шведској сопственици суседних непокретности имају овлашћење да траже од судова општег права да изрекну индустријском предузећу забрану изливања отпадних вода, под претњом изрицања пресуде за накнаду штете и изгубљене добити. Истиче се да кривична одговорносх индустријских предузећа не представлю неки нарочити интерес. Управни суд je овлашћен да у овој материји одлучује репресивним средствима и може да осуди предузеће на новчану казну, а евентуално исто тако и на накнаду штете и да при томе нареди да се престане са узроком који изазива штете. У Пољсгсој независно од казни ко je могу изрећи судови и кривичне адшшистратнвне комисије, орган службе за водопривреду на нивоу војводства може изрећи према предузећу као репресивну меру, специјалну новчану казну због загађивања вода, с тим да новчана казна погаБа фондове предузећа. У извесним случајевима новчана казна je обавезна, док у другим случајевима она je факултативног карактера. Новчана казна се изриче после одржавања јавне расправе, при чему се орган управе ослања на резултате контроле. У Југославиш je исто тако била предвиђена могућност да предузеће буде кажњено новчаном казной до 100.000 нових динара за привредни преступ, ако уноси у воде опасне материје у количинама ко je могу да доведу у опасност живот и здравље луди, и ако уноси у воду штетне материје противно нареБеној мери (члан 115. ранијег Основног закона о водама). 3. Поступак и административна пракса У вези са питањем испуштања индустријских отпадних вода два става су могућа: с једне стране, може се препустити граВанима потпуна слобода да поступају према сопственом мишљењу, али на свој ризик и опасност. С друге стране, може се изливање отпадних вода подврћи претходном одобрењу а у циљу да се постише гаранција о коришћењу постројења сагласно закону. У највећем броју земаља захтева ce претходно одобрење за испуштање отпадних вода у јавне водене токове. Y Савезној Републици Немачкој закон увек намеће предузећу да прибави специјално одобрење за испуштање отпадних вода. Такво одобрење je неопходно чак и када je у питању сасвим мала количина воде и када je загаБивање нешкодљиво. МеВутим, постоји разлика у форми измеВу одобрена у ужем смислу речи (Bewilligung) и упрошћеног овлашћења или дозволе (Erlaubniss) које се увек може опозвати. У Сједињеним Америчким Аржавама принцип претходног одобрења постоји у законодавству већине држава, али пракса није јединствена. Када je одобрење прибављено, оно се сходно општем правилу издаје од стране државног органа наддежног за вршење надзора у погледу загаВивања вода. У појединим државама овај посебни државни орган може пренети своја овлашћења на градске службе надлежне за питање вода. У Француској предузеће није према општем правилу дужно да прибави специјално одобрење за изливање отпадних вода, ако je степей загаВивања незнатан. При свем том изливање отпадних вода подчинено je одређеним рестрикцијама, и ако то општи интерес захтева, префект може