Анали Правног факултета у Београду

583

ЧЕТИРИ ТЕЗЕ О РАЗБОРУ МЕБУНАРОДНОГ ПРАВА

потребом да се оно усклади са захтевима насталим како са научном и техничном револуцијом тако и изменама до којих долази и у оквиру развијеног света који деценијама живи на прелазу из капитализма у социјализам. Аелујући у саставу који карактерише комбиновање научног и стручног знања са овлашћењима службених представника, Правки комитет je данас у стану да решава са много више ауторитета међународноправна питана него што je то био случај у прошлости. С тим што ову напомену не треба схватити као покушај умањења значаја и вредности деловања Комисије за међународно право као органа састављеног од најистакнутијих стручњака појединаца. Напротив, стално јачање компетенције представника држава у Правном комитету треба да доведе до даљег ослобађања чланова Комисије од притиска свакодневних уских политичких кретања и што слободнијег усмеравања њене делатности у правду тражења решена која ће бити у интересу целокупне међународне заједнице и као таква водитн рачуна о интересима свих држава и народа. 3. Подстицаји за измену односно ггрихватане нових аката у области међународног права веома су различити и долазе из свих сфера друштвеног и материјалног развоја. О њиховој испреплетености, међусобној условљености и завнсности могле би се написати читаве студије али на томе моменту није могуће задржати се овом приликом. Политички сукоби и проблеми као и тежна свих народа и држава за миром сигурно да се тичу неких од основних функција међународног права. Отуда, данас, када се може сматрати да je схватане о неопходности реализације мирољубиве и активне коегзистенције не само општеусвојено него и остварило значајну предност признанем неопходности универзалистичког приступа решавану светских питана путем укључења HP Кине у Уједињене нације и отваранем тзв. ере преговарана у којој, нажалост, још увек мане и средне земље односно земле у развоју не учествују на равноправној основи добијају изузетну и повећану важност неке од иницијатива само наговештених пре кратког времена. Карактеристично je за правац будућег развоја то што je после једногласног прихватана Аекларације принципа међународног права о пријатељским односима и сарадњи држава од стране јубиларног XXV заседана Генералне скупштине, у којој je дато савремено тумачене основних принципа Повеље YH, ставлена на дневни ред измена Статута Међународног суда у Хагу и у самом Суду и у Правном комитету Генералне скупштине. Може се, међутим, запазити да се у доктрини, али и у међудржавним односима, све више истине потреба поболшања механизама и начина мирног решавана спорова. Y периоду који je пред нама и у коме немогућност прибегавана оружаној сили треба дефинитивно да буде постигнута, сигурно je да се конкретна реализација правила о мирном решаваньу спорова прихваћеног од стране свих држава мора да посвети много већа пажња. Ао позитивних достигнућа сигурно да неће бити могуће брзо доћи; но акумуладија сазнања до којих се нај сигурни je долази сталним радом сигурно je да ће делотворно деловати и на јачање овог сектора међународног права. Слично се може посматрати и питање ревизије Повеље YH и о коме треба да почне активно да се расправла у Правном комитету Генералне скупштине 1972. године на XXVII заседању.