Анали Правног факултета у Београду

61

КАКО УРЕДИТИ ИМОВИНСКЕ ОДНОСЕ СУПРУГА

може се у одговарајућој мери прнзнати само тражбено право на његов удео у стицању имовине”. Y новије време појавили су се предлози да би de lege ferenda требало изједначити у овом погледу брачну и ванбрачну заједниду, да би, дакле, имовнну стечену радом у ванбрачној заједници ваљало поделити по начелима кој i важе за брачну заједницу. Мислим да би било незгодно ићи тако далеко. Изједначење брачне и ванбрачне заједнице повлачило би за собом извесне незгоде, посебно у случају кад једно лице живи истовремено у више ванбрачних заједница, или кад поред брачне живи и у ванбрачној заједници. Најбоље би било и дал>е остати при оном ставу које je усвојно Савезни врховни суд у наведеном упутству. Тиме се пружа доводка заштита ванбрачном другу да своје -имовинске интересе заштити по начелима грађанског права, које забрањује „повлађивање бесправног присвајања имовине и бесплатног искоришћавања туђе радне снаге.” Основни закон о браку у своме чл. 10. прописује да „Супрузи могу међусобом склапати све уговоре који нису противни закону, и њима заснпвати права и обавезе”. Ово начело поближе je разраВено и републичким законима. Тако, на пример. Закон о имовинским односима СР Србиje од 6. II 1950. прописује у члану 2. да супрузи могу уговором одредити питање управе и располагања својом заједничком имовином. Већина републичких закона не говори о форми ових уговора. Једини изузетак у том погледу чини, како je већ речено. Закон о имовинским односима СР Словеније од 20. јуна 1950, који у члану И. тражи да се ти уговори сачине пред судом у облику јавне исправе. Питање форме ових уговора има велики значај како за супруге тако и за трећа лица. Решење које усваја Закон СР Словеније одговара боде захтевима правне сигурности него оно које je усвојено законима других република. На овај се начин може отклонити неизвесност и непотребна парничегьа у погледу постојања и садржине ових уговора. Сматрам да би било корисно да се у будућим републичким и покрајинским законима усвоји решење по коме су супрузи дужни да уговоре о управи и располагању заједничком имовином сачине у облику јавне исправе. То би уједно било у складу са искуством и законима многих страних земаља где се тражи да брачни другови своје уговоре о имовинским односима сачине у облику јавне исправе. Овим кратким написом даје се само осврт на питагье како би требало уредити имовинске односе супруга у будућем републичком и покрајинском законодавству. То може донекле послужити као основ за размишљање о овом значајном правном проблему?.

Ар

Мехмед Беговић

РЕЗЮМЕ Каким образом следует разрешить имущественные отношения супругов В статье дается краткое изложение соображений по вопросу урегулирования имущественных отношений супругов в будущих законодательствах республик и краев. Основной закон о браке от 3 апреля 1946 года определил начала регулирования имущественных отношений супругов, а