Анали Правног факултета у Београду

66

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

имају значај и дејство ошптих норми о уреВивању одреВених питања и односа радника из удруженог рада, тако да су сви ови односи и питања нормирани на један ошдти, безличии и трајан [у релативном смислу] начин, као и сваки друга општи пропис, што значи да су опшхе норме из самоуправно!' споразума подједнако обавезне за све организације удруженог рада и интересно заједнице које су га закључиле или му приступиле, а то конкретно значи за све раднике у организацијама и заједницама за које споразум важи. Отуда, одредбе споразума имају опште правно дејство на садржину постојећих односа и ситуација које су биле предмет регулисања, и по њима се имају понашати како самоуправни органи, тако и радници у овим организацијама и заједницама. Y томе се огледа и разлика измеВу самоуправног споразума и уговора којим би се индивидуално одреВивала субјективна правка ситуација појединих радника по основу рада. Из оваквог правног дејства самоуправних споразума о меВусобним радним односима произилази и њихов однос према статуту и другим општим актима организације удруженог рада. Наиме, ови нормативни акта организације морају бита у складу са закљученим самоуправним споразумом о меВусобним радним односима, што значи да у овом погледу самоупрвни споразум има већу правку снагу од важећнх општих аката у организации. Иначе, по правилу, самоуправни споразуми се непосредно примеиују у свакој организации удруженог рада која га je закључила или лгу je доцније приступила, тако да се одговарајуће одредбе из Статута или другог општег акта [нпр., правилника о меВусобним радним односима] не примењују за све време док важи самоуправни споразум о меВусобним радним односима, или док која од организација удруженог рада не иступи из овог споразума. Ако није могућа непосредна примена самоуправног споразума, онда се он остварује у организации удруженог рада путем усклаБивагьа одговарајућих одредаба из општег акта са одредбама самоуправног споразума, тј. поступком измена и допуна одредаба општег акта [и Статута] у складу са заклученим самоуправним споразумом о меВусобним радним односима. 1. Самоуправни споразуми уопште, а посебно самоуправни споразуми о меВусобним радним односима, не би се могли уврстити у категорију уговора граВанског права, и уопште макојег другог уговора. Ево, укратко, разлога за овај наш став. Пре свега, сваки споразум, како се наводи у теорији, а и према важећем законодавству, који значи сагласност воља, није још и уговор са свим својим битним елементима који чине суштину уговора уопште у истовом редовном граВанскоправном значеиу. Наиме, сваки уговор јесте и споразум [сагласност воља], али сваки споразум није још и уговор. По нашем схватаиу, споразум je конвенција која садржи сједињавање (везивање), више вол>а, једнаке и исте садржине, које само удружене производе једну општу волу која ствара објективну правку норду, што значи да je овде искључен појам странака у цивилноправном смисЛу, који претпоставлlа различите субјекте са различитим интересима. Напротив,