Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Г однна Јануар Јун 1972. Број 1 3

'Л Академик и професор др Милан Бартош рођен je у Београду 10. новембра 1901. године. Средњу школу завршио 1921. у Београду и дипломирао на Правном факултету 1924. године. Докторат права стекао на Правном факултету у Паризу 1927. године са докторском днсертацијом Exposé du droit international privé notamment du droit international commercial selon la législation et la jurisprudence Yougoslave en Serbie. За време запажен je од својих професора као одличан студент који ce посветио правној науци. Ове његове одлике су допринеле да je 1928. године изабран за асистента на Правном факултету у Београду, 1929. за доцента, 1933. за ванредног а 1940. за редовног професора за предмет МеВународно приватно право. Међутнм, од почетка своје универзитетске каријере предавао je разне делове приватног права. Стога je још пре рата посвећивао пажњу не само Међународном приватном праву већ Меничном и чековном, Стечајном, Отварном, Наследном, Брачном и Ауторском праву. Y риоду од 1928. до 1941. године искључиво je везан за Универзитет тако да са њему својственом енергајом и радним еланом учествује у раду Универзитета не само као наставник и научгш радник који се истиче објављивањем својих запажених студија, посебних коментара закона и многобројних приказа књига већ и као активни друштвени радник који учествује у многобројним активностима везаник за Правки факултет и Универзитет. Посебно ваља истаћи да je у том периоду био не само стални сарадник „Архива за правке и друштвене nayice” који je тада издавао Правни факултет у Београду, већ je својим активним ангажовањем на уредничким пословима био од велике помоћи главним уредницима часописа прво професору Чедомшъу Митровићу a касније професору др Михаилу Или Ну. За време другог светског рата као резервни официр био у заробљеништву прво у Италији а затим у Немачкој. У заробл>еништу активно се полнтички залагао за Народно-ослободилачки покрет. После ослобоћења не прекида везе са Правним факултетом али je од априла 1945. године стално на функцијама политичког карактера: члан Савезне државне комисије за ратне злочиные (1945), председник Комисије за ратну штету (1945), шеф делегације Савезне репарационе комисије у Брислу (1946 —1947), члан југословенске делегације на Конференции мира у Паризу и члан делегације на многим редовним заседањима Генералне скупштине Уједињених нација. Био први директор Института за међуна-