Анали Правног факултета у Београду

746

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

методима за решење могућих организационо-управљачких проблема; да га научи да одређује циљеве и научно анализира тешкоће које ометају остварење одређеног циља и поред осталог најзад, наоружати га познавањем начела, чињеница, норми и стања која ce морају имати у виду при доношењу различитих одлука јер су решења неминовно разнообразна и непоновљива као што je разнообразии и непоновљнв и сам живот. На крају закључује да за читаоца који тако прилази проучавању науке о организацији и управљању ова кньига може несумњиво бити драгоцен извор корисних информација, мисли, идеја и нових тумачења и да с тога озбшьно допуњава совјетску литературу у области организације и управљања. Овај превод може бити од користи за југословенске руководеће кадрове и стручньаке управних наука.

Д. Ђ. Денковић

Г. И. Петров: СОВЕТСКОЕ АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО. ЧАСТЬ ОБЩАЯ. Издательство Лениградского университета. 1970, 304 стр. Г. И. Петров, професор Управног права Лењинградског правног факултета заједно са својим сарадницима Н. Д. Поборчая, А. П. Коренев, Е. А. Чеканова и В. Д. Сорокин у овом делу даје уџбеншс општег дела управног права у коме су теоријски изложени основни институти совјетског управног права. Уцбеник je изложену материју поделио у пет делова: Појам и начела совјетске државне и друштвене управе (I); Предмет и систем совјетског управног права у систему права и науци (II); Субјекти управноправних односа (III); Форме и методи совјетске државне управе (IV). Контрола извршетьа и обезбеђења законитости у совјетској државној и друштвеној управи (V). Узимајући да су увек субјекти управе л>уди и њихове заједнице, у овом уџбенику се пре свега истине да објекти управе могу бши; 1) л>уди и њихове заједнице (социјална управа); 2) живи и природни организми (биолошка управа); 3) машине (техничка управа). Истиче се да су сви ови наведени видови управљања узајамно повезани, иако се разликују, али je социјална управа неопходан услов и претпоставка за биолошку и техничку управу. Начелно се социјална управа разликује од осталих наведених видова управе jep се она остзарује путем убеВивања и вољом оних којима се управља. Социјална управа како истиче проф. Г. И. Петров у Совјетском Савезу остварује се на основу марксистичко-лењинистичке науке. По карактеру, методама и по садржају дели се на два узајамно повезана дела: државни и друштвени. (стр. 3—4). Посебно се подвлачи да je специфичност форми совјетске државне делатности изражена join од В. И. Лењина када je истицао: „за успешну управу неопходно je, поред способности за убеђивање, поред способности за победой у грађанском рату, способност практично организовати”. Према томе проф. Г. И. Петров истиче да се државна управа односно извршна и наредбодавна као и управна делатност састоји у практичној организацији остваривања задатака и функције државе, у спровођењу у живот закона и других одлука државних органа власти у свакодневном руковођењу процесима привреде, културе и безбедности државе, у циљу изградње комунистичког друштва (стр. 5—6). С друге стране, структура и форме делатности друштвених организација je различита и по улози и месту у совјетском политичком систему. Органи државне управе ослањају се на развијени систем многобројних друштвених организација, добровољних друштава и самосталних организација које у разноврсним формама активно учествују у управљању делатностима друштва и државе. Стога проф.