Анали Правног факултета у Београду

657

ПОЈАМ РАДЊЕ И ПРАВНИ ОДНОС У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

љеног тако и оне које му иду у корист, као и случајеве у којима једна од странака није присутна у поступку. Отворени вид кривичнопроцесног односа постоји у свим случајевима личног сретања кривичнопроцесних. субјеката у поступку, односно с обзиром на странке, њиховог сретања пред и са судом или државним органом који учествује у поступку. Природа покретања кривичног поступка и истраге чини могућим да у нима. доВе до случајева латентног вида кривичнопроцесних односа, али с овим се не доводи у питање постојање самог кривичнопроцесног односа, jep je: суд дужан да о њему води рачуна по службеној дужности. Остаје да се размотри питање мере и начина расправљања кривичнопроцесних странака у поступку, найме код покретагьа кривичног поступ ка и у истрази. Појам расправљања садржан je у принципу расправности. Принцип расправности, у условима одељености кривичнопроцесних функција и уз активну делатност суда уноси у поступай подједако право странака да износе сва тврВења која говоре у њихову корист, као и да сесупротставе тврђењима противне стране. Изношење навода „за” и „против” представља собом расправљање о кривичној ствари. Најпотпунији: вид расправљања je несумњиво усмено и непосредно излагање странака у судском поступку. Међутим, расправљање je у најширем смислу речи изражено у поставци audiatur et altera pars, која обавезује да ce у поступку при расветљавану кривичне ствари чује и друга страна. Тако до расправлена долази и путем усменог или писменог изношена спорних чиненица, доказа и захтева, а и путем присуствована кривичнопроцесним радњама с могућношћу да се утиче на нихово извођене; овде треба имати нарочито у виду радне доказне природе. Прихватајући појам расправљања у овим размерама, a имајући пред очима место и вредност покретана кривичног поступка и истраге у поступку, можемо закључити да странке расправљају и у овим фазама кривичног поступка, те да су и у кривичнопроцесном односу. Према ЗКП овлашћени тужилац и окривљени, као и негов бранилац имају право слободног саобраћаја са судом. Ово право они могу остваривати улаганем правних средстава, као и учествованем у заседанима суда. Исто тако они могу учествовати у извођену истражних радни, найме код испита окривљеног, саслушана сведока и вештака, увиђаја и претресана стана. Дакле, по свему судећи, кривичнопроцесни однос je присутан и у претходном кривичном послупку. С овим се отклана истакнути приговор и потврђује оправданост схватана кривичног поступка као кривичнопроцесног односа. 14. Спорна je и вредност кривичнопроцесног односа за кривичнопроцесну систематику. Противници учена о кривичном поступку као кривичнопроцесном односу истину да кривичнопроцесни однос није одлучујући за систематику и ово претварају у један аргуменат против самог учена. Међутим, овај приговор je неодржив. Кривичнопроцесна систематика зависи од прилажена кривичном поступку, од сагледавана, као и третирана негових проблема. Тако je систематику могуће поставити и са становишта кривичнопроцесног односа, имајући у виду социорационалнодина мичко схватане кривичног поступка.