Анали Правног факултета у Београду

664

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАIСУЛТЕТА

Y погледу управне функције у систему изграђеном на начелу демократског јединства власти ангажованост скупштине je неупоредиво мања. Она само изузетно учествује у непосредном вршењу ове функдије правом доношења извесних управних аката. Остварење демократског јединства власти у односу на ову фуикцију превасходно се састоји у већем иш ма-Iьем подређивању управних органа који иначе непосредно врше ову функцију. Ово подрёЬиваие произилази из саме природе управне функдије ко ja у односу на нормативну функцију представља њено извршење те ce тако тесно за њу и везује. Управхш органи су подређени скупштини и веним извршним органима. То се испољава не само у постојању контроле законитости вршења управне функцнје, већ и у низу права скупштине и пзвршних органа према управшш органихма, односко у непостојању одговарајућих права ових прехма скупштини и извршним оргашша. Нарочито je значајно поменути одговорност управних органа пред скушптином и тьеним извршним органима и њихово право да именују и смењују управне органе. Најзад, с обзирохм на природу судске функције, ангажованост скупштине у њеном вршењу je још мања. Ову функдију врше посебни судски органи, у већој или мањој мери сахмостални и независни, држећи се, при томе, закона. Скупштина врши само избор и разрешена судских органа, а само у неким остварењима скупштинског систехма биш су познати неки видови непосредног мешања скупштине у вршење судске функције. 2. Остварујући на овај начин јединство власти у својим рукахма представничко тело се у читавохм систему јавља као највиши орган власти и централна политичка институција. Y том својству парламент врши најшире власти и води политику зехмље изражавајући je кроз своју широку законодавну активност, доношење политичкях аката и предузимање фактичких мера и акдија. Скупштина нема, дакле, улогу органа који салю доноси законе и врши контролу рада других органа. Она има карактер једне активне и радне институдије и представхъа основни нерв читавог механизма. Скупштина постаје, како je то Маркс говорио за Париску кохмуыу, једно „радио тело, извршно и законодавно у исто време”. Прехма томе, парламент у скупштинскохм систехму и има суштински различит положај и битно друкчију улогу у пореБењу са парламентохм у другим систехмима власти. Познато je да у системима недехмократског j единства власти парламент нема никакву стварну улогу. Пример фашистичке Немачке, Пилсудскове По.ъске и низа других саврехменнх као и ранијих диктатура то потврБује. Y систехмима поделе вх\.асти (председничким, парламентарним и другим) парламент има значајнију улогу, али услед примене концепције о равнотежи измеБу парламента и егзекутиве парламент ни je постао и највиши орган власти. Иначе, поменутом положају и улози скупштине у скупштинском систему доприносе и други чиниоци међу које треба сврстати нарочито следеће: хохмогеност и стабишост парламента што je везано за одговарајући партијски систем и персоналку структуру парламента, унутраштьу организацију парлахмента (систехм одбора и комисија, и др.), стално заседање парламента, итд. За скупштински систехм je, даље, карактеристично непостојање класичне, праве извршне власти (егзекутиве) као посебне гране власти как-