Анали Правног факултета у Београду

672

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обавештења од републичких функционера управе, на право Извршног већа да даје смернице за рад органима управе, с једне стране, а затим на дужност Републичког изврпшог већа да извештава Скупштину о свои раду, на дужност републичких органа управе да подносе извештај Извршном већу као и да извештавају Извршно веће и саму Скупштину о стању у одговарајућој области управе и о свом раду, а затим и да дају обавештења и објашњења о питањима из свог делокруга скупштинским већима, одборима и комисијама, с друге стране. На ј зад, поред наведених функдија Републичка скупштина има, као што je познато, и друге надлежности које врши у својству највишег органа власти и органа друштвеног самоуправлања претресање извештаја републичких судова о примени закона и о општим проблемима правосуВа, давање амнестије за кривична дела одре Вена републичким законом, претресање извештаја самоуправних организација и других органа Републике за које je то одреВено законом, расписивагье републичког референдума, одлучивагье о промени грашща Републике Србије, одлучивање о расписивању јавних зајмова, одобравање програма републичких фондова, одлучивање о задуживању Републике, итд. Вала, меВутим, додати да су надлежности Републичке скупштине нешто проширене најновијим Уставним амандманима (IX —XVI) од 1972. године: избор чланова Председништва СФРЈ, давање предлога односно сагласности у погледу решавања питања из области у ко ј има одлучује Савезна скупштина на предлог или уз сагласност републичких скупштина. Републичка скупштина учесвује и у поступку промене Устава СФРЈ давањем сагласности (Амандман XXXII уз Устав СФРЈ), a даје сагласност и за заклучивагье меВународних уговора који захтевају доношење нових или измену важећих републичких закона или из којих проистичу посебне обавезе за Републику (Амандман XXX уз Устав СФРЈ). 2. Други битан чинилац који je обезбедио положај Републичке скупштине као највишег органа власти и органа друштвеног самоуправљања у систему организације СР Србије je природа и склон меБусобних односа Скупштине и Извршног већа и органа управе. Однос измеВу Скупштине и Извршног већа саздан je на основним поставкама скупштинског система. Поред горе наведеног овлашћења Скупштине према Извршном већу односно дужности Извршног већа према Скупштини (право Скупштине да врши политичку контролу над радом Извршног већа, право посланика да постављају питања Извршном већу, дужност Извршног већа да извештава Скупштину о свом раду, итд.) за њихов меБусобни однос нарочито су карактеристични и значајни следећи елементи. Прво, одговорност Извршног веВа. Устав СР Србије изричито утврВује да je Републичко извршно веВе одговорно за спровоВегье политике Републике чије основе утврВује Републичка скупштина. Одговорност Извршног веВа се остварује пред Републичком скупштином. Устав такоВе изричито утврђује да je Извршно веВе за свој рад одговорно Скупштини. Аруго, уставност и законитост рада Извршног веВа. Устав изричито утврђује да Извршно веВе врши послове из своје надлежности на основу и у оквиру Устава и закона.