Анали Правног факултета у Београду

674

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Скупштине СР Србије (од 1970) предвиђа да Извршно веће може да подиесе колективну оставку, по правилу, ако се не слаже са основама политике коју je утврдила Скупштина или кад сматра да није у стању да обезбеди остваривање те политике односно извршавање закона или другог акта који je донела Скупштина. Посматрано са становишта концепције скупштинског система, недопустиво je да изврпши орган Скупштине може да се супротстави Скупштини у погледу утврђивања политике, доношења закона и сл., са правом да поднесе колективну оставку, тј. да одступи са своје функције. Познато je да право колективне оставке извршног органа Скупштине није у складу са концепцијом и духом скупштинског система, с обзиром да у њему лежи могућност вршења притиска на Скупштину од ■стране њеног извршног органа. Отуда, било би у сагласности са исполеном тежньохМ у нашој Републици да се остваре поставке о положају Скупштине као и о природи и положају њеног извршног органа, липшти Из вршно веће права на подношење колективне оставке. Решење евентуалног „сукоба” у мшпљењима измеВу Скупштине и њеног извршног органа треба да се тражи у суштини и духу скупштинског система, а не у елементима механизма и инструментима својственим буржоаским парламентарним системима. Наиме, у конкретном случају (предлог закона, утврђивање основа политике, и др.) Извршно веће може да се не сложи са Скупштином уз право (односно дужност) да свој став образложи и да се аргументима бори да наметне своје мишљење и став. МеВутим, у крајњој линији, решење лежи у „покоравању” извршног органа Скупштине, тј. у прихватању одлуке коју je Скупштина усвојила. При томе, Извршно веће je дужно да уложи напор да ту одлуку и спроведе. Ако Извршно веће уложи такав напор и Скупштина се у то увери, онда евентуални неуспех у примени ове одлуке не би повукао одговорност Извршног већа пред Скупштином. Овако треба гледати и на новоуведено право Извршног већа да постави питан>е свог поверења ако сматра да није у стању да обезбеди извршавање одлуке чије се доношење предлаже или ако сматра да не може сносити одговорност ако се не донесе одлука у тексту који оно предлаже. Ово право Извршног већа je предвидео Пословник Скупштине СР Србије (од 1970). С обзиром да у Уставу о томе нема никаквих одредаба требало би, узгред речено, поменуту одредбу Пословника (чл. 348) сматрати неуставном. Y досадашњој пракси Извршно веће није користило ни право подношења колективне оставке ни право постављања питања поверења. Однос између Републпчке скупштине и органа управе почива, такође, на поставкама скупштинског система. У разматрању њиховог међусобног односа треба обратити пажњу и на однос између органа управе и Републичког извршног већа као политичко-извршног органа саме Скупштине. Неки елементи међусоб»шх односа Скупштине и Извршног већа с једне стране, и републичких органа управе с друге стране, већ су поменути Скупштина врши политичку контролу над радом управних органа Републике, посланици имају право да функционерима који руководе републичким органима управе постављају питања (посланггчка питања), као и право да траже обавештења од републичких функционера управе, Извршно веће има право да даје смернице за рад органима управе, репу-