Анали Правног факултета у Београду

676

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лог за њихово именовање и разрешенье подноси Републичкој скушпхинп Комисија за избор и именовања а по прибављеном мишљењу Републичког извршног већа. Извршно веће има право да покрене и поступай за разрешенье појединих од ових функционера. Оно поставл>а и извесне функционере у републичким органима управе а за ко je je то одређено законом. Овакво решење je несумњиво у пуном складу са концепцијом скупштинског система. Оно ставља у руке Скупштине једно снажно средство утицаја на републичке органе управе. Располажући поменутим правом Скупштина, у ствари, стиче ефикасну санкцију за одговорност ових органа. МеВутим, истовремено, треба указати и на право функционера који руководи републичким органом управе да поднесе оставку ако сматра да не може да сноси одговорност за рад органа којим руководи и за извршавање задатака и послова из ньегове надлежности. Овакво право на оставку Устав СР Србије није предвидео, већ га je у уставни систем Републике увео Пословник Републичке скупштине (1970). Остављајући по страни проблем уставности оваквог решења, ваљало би посебно указати на његову несагласност са поставкама скупштинског система о положају органа управе и њиховом односу са Скугаштшом. Ставови којн су горе изнети у погледу оставке Извршног већа односе се и на овако утврђено право оставке органа управе. Поменути Пословник предвиђа, нека и то буде поменуто, и право двадесет посланика Републичког већа да поставе питање поверења републичком функционеру кога именује ово Веће. Изгласано неповерење повлачи разрешење дотичног функционера. Већа радних заједница могу предложитн Републичком већу да се покрене питање поверења односно да се поведе поступак за разрешење појединих од поменутих функционера. Најзад, за односе измеВу републичких органа управе и Скупштине и ньеног извршног органа карактеристичан je и Уставом предвиђен надзор Извршног већа над радом републичких органа управе, као и право Извршног већа да овим органима даје опште смернгще за рад. Извршно веће, такође, утврђује и општа начела за унутрашњу организацију и рад републичких органа управе, а може и да оснива оне републичке органе управе који се не оснивају законом. Иначе, републичке секретариате и друге самосталне републичке органе управе оснива и укида и њихов делокруг утврђује Скупштина путем закона. 111. Учињени осврт на односе између Скупштине с једне стране, и Извршног већа и органа управе с друге стране, открива добрим делом истинску природу и стварни положај ових других органа у уставном и политичком систему Републике. Y складу са концепцијом скупштинског система Устав СР Србије je видно исполню тежњу да Републичко извршно веће конституише као политичко-извршни орган Скупштине. На то указује, пре свега, сама уставна квалификација овог органа. Устав одређује да je Републичко извршно sehe орган Републичке скупштине коме се поверава политичко-извршна функција у оквиру права и дужности Републике. Управо ова функција која му je поверена, представља оно што, поред сплета односа са Скупштином (и органима управе), овом органу даје печат једног политичко-извршног органа Скупштине.