Анали Правног факултета у Београду

701

РЕФОРМА ПРАВА: ЕНГЛЕСКО ИСКУСТВО

ма. Ове комисије су стална тела ко ja се састоје бар кад je реч о Енглеској од пет сталних чланова. Садашњи председник Енглеске правые комисије je познати судија сер Лесли Скармен. Задатак Правые комисије јесте да врши сталан надзор над целокупним правом земље, да припрема студије са циљем да се изврше одре ђене измене и да чини предлоге који, уколико их усвоји влада, могу да се доставе Парламенту на дали поступак. Иако их je основала садаппъа влада. Правке комисије имају независан статус у том смыслу да влада може да им достави одређена питања али не може од њих захтевати на који начин ће комисије да врше истраживања. Штавише, влада je дужна да објављује годшшье извештаје комисија, који морају да се доставе Парламенту. Тако, иако комисије не могу да захтевају од владе да донесе одређене. прописе, оне могу захтевати од владе да изнесе разлоге због којих одбија да прихвати предлоге комисија. Ово се још није десило, и лично мислим да има мало вероватноће да се деси, али обезбеђења ко ja постоје чине комисије квазинезависним од државне контроле. Можда je највећа вредност правних комисија у томе што по први пут у Енглеској постоји независно тело чији je задатак да се брине за реформу целокуп ног права. Y годинама после 1965, мислим да je опште мишљење да су комисије потврдиле своју вредност и постоји озбиљна нада да најзад можемо да верујемо да ће заиста доћи до садржинске и сталне реформе нашег права. Да ово што сам рекао није празна нада може се зак/ьучити по врло широким овлашћењима садржаним у Закону. Примера ради може се навести први став чл. 3. поменутог Закона према коме je „задатак сваке комисије да предузме и стално се брине за ревизију целокупног права за који су надлежне са циљем да се оно систематски развија и измени, укључујући нарочито кодификацију тог права, одбацивање аномалија, укидање застарелых и непотребных прописа, и уопште упрошћавање и модернизовање права...” Могао бих, наравно, да наведем и друге чланове овог Закона али ми се чини да би било боле да се осврнем на два питагьа ко ja се покрећу цитираним чланом. Најпре, наводи се да један од задатака правних комисија може да буде кодификација обичајног права. Као што знате, иако je реч „кодификација”измислио Bentham (Бентам), Енглезима je увек била страна кодификација права. Од свих европских држава само се у Енглеској поставляло питање не када извршити кодификацију, већ зашто то чинити. И то питање je било сасвим оправдано jep, као што je недавно истакао проф, Аиамон, бивши колега а сада члан Правые комисије, наш систем, састављен од обвезујућих предедената, чини сваку кодификацију непотребном С l2 ). Судове ће више да обвезују прецеденти него писано слово законика. Па шик, може се pelui да jè ко дификациј а_у Енглеској у току. За-

(12) A. L. Diamond, Codification of the Law of Contract, 31 Modern Law Review, (1968), 361.