Анали Правног факултета у Београду

709

ПРИЛОЗИ

вој и најважнијој животној потреби радног човека обезбеђена судска заштита. Из Преднацрта су изостављене одредбе о праву грађана на својину на пој единим становима и породичним стамбеним зградама, јер je то предмет регулисања Закона о национализацији најамних зграда и rpabeвинског земљишта. Иначе, поставља ce питање да ли шце превелик обим права на два већа или три мавьа стана како je то Закон о национализацији дозволио, па се сматра да je за задовољавање породичних потреба довољан један већи или два мања стана. Зна се да je пшекулација са становима врло велика, да власници више станова издају цео стан подстанарима (иако Закон изричито прописује да се подстанару може издати само ,део стана) уз огромне закупнине које су и десетину пута веће од кирије - станарине за тај стан, с обзиром да општинске скушптине углавном нису прописале колике највеће закупнине за део стана могу бити. Сада je прецизирано да се под породичним домаћинством сматрају брачни друг, деда, родители носиоца станарског права, као и лица која je носилац станарског права по закону дужан издржавати а ко ja са ньим заједно станују. На овај начин ће се спречити да се после смрти носиоца станарског права или његовог трајног престанка коришћења стана појавл>ују као корисници стана и друга лица ко ja нису била чланови гьеговог домаћинства, као на пример по основу доживотног издржавања и сл. Судска пракса je чврсто стајала па становишту да се планом домаћинства не може сматрати лице које je по основу оваквог уговора имало право коришћења стана али само за живота примаоца издржавања. Станарско право које je по својим компонентама у данашњем правном режиму стамбене привреде јаче од власничког права, може престати на више начина: смрћу носиоца станарског права који није имао чланове домаЬинства, отказом уговора о коришћењу стана, и ■— престанком уговора о коришћењу стана ако се зграда или део ограде у којој je стан мора рушити. Интересантан je начин престанка станарског права услед отказа, а разлози отказа су сада проширени. Према плану 45. Преднацрта, отказ уговора о коришћењу стана се може дати носиоцу станарског права који има празан стан или породичну стамбену зграду у истом месту a који по површини одговара потребама његовог породичног домаћинства. Овде би се могло поставити питање појма „истог места”, какав je случај, рецимо, Београда, јер смо недавно у недељном прилогу „Политике” могли видети да ће се шире подручје града Београда простирати чак до Шапца и Новог Сада. Да ли je данас под појмом истог места обухваћен Земун и Београд, те би овом питању требало посветити још пажње. Сигурно да je овакав случај и са осталим републичким центрима. Као празан стан сматра се и стан дат на коришћење после 23. VII 1959. године. Ово je необично важна новина jep je масовна појава да појединци користе станове у друштвеној својини а сопствене станове издају у закуп. Сматра се да само у Београду неколико стотина лица живи искључиво од ренте на бази изнај-