Анали Правног факултета у Београду

711

ПРИЛОЗИ

Нацртом je побољшана дефиниција одговарајућег стана односно другог стана, па према члану 6. Преднацрта, као одговарајући стан сматра се и стан који, узимајући у обзир све услове становања, а нарочито величину, удобност и место на коме се стан налази, битно не погоршава његове услове становања носиоца станарског права који би се у тај стан имао уселити. Као други стан који задовољава потребе носиоцастанарског права и чланова његовог породичног домаћинства сматра се стан који има бар минимум опреме и поврпшые који одговара просечним урбанистичким нормативима у насељу. „Заштићени подстанари” тј. они који су као подстанари затечени 23. јула 1959. године, када je Закон о стамбеним односима ступио на снагу, сада су изједначени не само са носиоцем станарског права у погледу отказа уговора о коритпћењу стана већ и са сустанарима, jep je то у суштини сустанарски однос. Овим се иде на ликвидадију сустанарских односа, jep се по члану 57. Преднацрта празан стан може дати само на коришћење једном носиоцу станарског права, дакле забранено je стварање нових сустанарских односа. Нацртом се више не предвиђа категорија „нужног смештаја” која je по члану 77, став 2. Закона регулисана тако да се под нужним смештајем сматра просторија ко ja обезбеђује станаре од елементарних непогода и њихово покућство од оштећења. Нужни смештај се обезбеђивао брачном другу који je након развода брака по одлуци суда у ванпарничном поступку престао бити носилац станарског права на заједничком стану, као и у неким случајевима отказа уговора о коришћењу стана. Y пракси се овај нужни смештај приближио обезбеђењу другог стана, те се није било речи о санкцији каква je иначе била интенција законодавца. Код развода брака je и до 70% бивших брачннх другова остајало да живи у истом стану услед оскудице станова који би могли послужити као нужни смештај. Пошто je коришћење стана уговорни однос, према Преднацрту сви спорови треба да се решавају у судском поступку а не у управном поступку (досада се пред управним органом утврђивало бесправно усељење и расправљали се сустанарски спорови). Као што се види, Преднацрт доноси многа побол.шања, мада се поставл,а питање да није пренаглашено право стамбеног предузећа, као што je нејасно да ли ће стамбено предузеће савезних органа управе имати исти положај као и градско стамбено предузеће или не. Треба бити посебно опрезан колико и које материје препустити регулативи радних организација. V сваком случају Преднацрт je дао могућност да се елиминишу многе шпекулације које су биле један од извора социјалних разлика и неоснованог обогаћења појединаца.

Радмила П етаковић