Анали Правног факултета у Београду

928

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на, раднички совет расправлао о .далеко важнијим питањима од интереса за све радне ј единице односно за предузеће у целини. Исто тако у питању je тело ко je би и својом величином и својим саставом било непоходно да о таквим споровима решава. То je био случај и са другим колективним органима самоуправљања. Пошто у радним организацијама, које су нормирале унутрашњу арбитражу, није било погоднијег тела да о овим споровнма одлучује, ньихово решавање je поверавано унутрашњој арбитражи. Сматрало се да je то орган најпогоднији да о томе одлучује, како због свог састава, тако и због малог броја његових чланова, односно поступка који за решавање спорова прнмењује. Тим пре ако je унутрашња арбитража била самосталан и независан орган у предузећу, тј. који je доносио одлуке које су биле коначне, или са снагом изврпшог наслова. Било je, на пример, оваквих спорова: радник коме je додељен стан на коришћегье од радне јединице, или предузећа, у којем je на раду, по својој вољи или на захтев неке друге радне јединице преВе у ту радну ј единицу са којом заснује радни однос. Y таквом случају радна јединица која je раднику доделила стан на коришћење, поставља захтев према овој другој за повраћај раднику датог стана на коришћење. Или, радна ј единица да свом раднику већи стан, а из мањег се радник исели. Y овом случају долазило je до спора о томе: ко je овлашћен да даје празан стан на коришћење предузеће или радна једкница која je раднику дала стан за проширење. Бивало je и других спорова. На пример, одбија се захтев радне јединице да joj се да извештај о њеном финансијском стању у одређеном периоду, односно податак о стању средстава на њеном конту у одређеном тренутку и сл. На нзнети начин, истине се од појединаца у радним организацијама, дошло се до тога да je via facti унутраипьа арбитража постала тело у чију ce корист претпоставла надлежност за све поменуте и сличне спорове. Пракса познаје случајеве да je питагье о томе коме поверити на решавање такве и гьима сличне, односно друге спорове, било предмет дискусије на радничком савету предузећа. И тада се долазило до заклучка да je унутрашка арбитража била најпогодније тело коме треба поверавати решаван>е таквих спорова. Знача ј но je напоменути да се, истина у веома ограничен ом броју примера, поступак пред унутрашњом арбитражем покретао и на инициативу саме унутрахшье арбитраже. Тако, на пример, у једном случају уочено je приликом обрачуна личних доходака да су нормативи у производим тако постављенн у разним радним јединицама, да омогућавају личне дохотхе који нису адекватш! уложеном раду. То je доводило до разлнчптих личних доходака радника у пој единим радним јединицама. Истовремено, и до штете за такве радне јединице које су биле у неповољнијем положају. Да би се то избегло, унутраипьа арбитража je сама иницнрала поступак и донела одлуку о усклаВивању норматива. Тако су се спречили могуВнп споровн између радних јединпца убудуће. Најзад, в ал, a нстаћи да je и сама унутраипьа арбитража својим радом утицала на афирмацнју своје улоге к свог значаја. Наиме, од многих антисамоуправних снага у радним јединицама и предузећима увидело се да уиутрашња арбитража, упркос тешкоћа и недостатака у свом раду, ипак