Анали Правног факултета у Београду

930

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Као један посебан разлог, који сматрамо једним од најбитнијих, треба видети у скоро никаквом остварењу одредаба Устава СФРЈ од 1963. године (чл. 133.) којим je одреЬена могућност увоВења избраних судова и арбитража у вршењу судске функције. Ове одредбе имају за циљ да у условима спедифичног развитка наше социјалистичке државе, уведу арбитражно (избрано) судовагье као инструмент постепеног подруштвљавања правосудних функција у нас. То je у складу са општом линијом преношења одређеннх функцнја са државних на самоуправне, односно друштвене органе, тј. увођење друштвених елемената у правосуВу. Међутим, у области правосуВа нису учињене битне измене са циљем прилагоБавања правосудних органа нашем општем друштвеном развитку. То се најбоље нлуструје податком из Закључака о стању у правосуВу и мерама за унапреВење правосудие делатности, донетих од стране Др\чптвено-политичког већа Савезне скупштине на седамнаестој седшщи од 14. јула 1970. годхше, а који су резултат извештаја и анализа које су поднели савезни правосудии органи односно Одбора за правосуВе који je ове проблеме разматрао на десетој седници од 6 и 7. маја 1970. године. Y тим закључцима, измеБу осталог стоји и ово; „Осетно се заостаје на деетатизацији и децентрализадији правосудие функције и подруштвљавања правосуВа, нарочито у погледу успешног деловања разних вансудских установа, као што су: избрани судови, односно арбитраже, мировна већа, судови части и др... Разрешавањем спорова који настају из односа регулисаних нормативним актима радних и других организација самоуправљања, наше правосуВе преузима квалитативно нове задатке. Правосудии органи тиме сједне стране доприносе учвршћивању и афпрмисању самоуправних односа, а с друге стране таква актнвност ових органа указује на потребу интензивирања напора на подруштвљавању правосудие функције. Ради тога ове процесе треба усмеравати у овом развојном правцу”. Функцију судовања треба, дакле, смело преноснти на друштвене субјекте, почев од оштх у месној заједници, до оних у велики!М интегрисаним радним организацијама, удруженьима. Y ствари, сваки самоуправни орган има своју улогу у процесу судовања како у радној организапији тако и у комуни. По својој природи, арбитраже су најпогоднији облик остварења судске функције, тј. решавања сукоба, спорова и сл. у радним организацијама. Ради тога je Основним законом уведена ова установа и створена широка правка могућност за њену афирмацију у привреди уошпте. Под изговором да су радне једииице промашиле свој цил>, смисао и сл. (што je у неким случајевима било тачно), долази до њиховог укидања, или озбиљног смањења. Тамо где се формалноправно задржавају, уводи се централизована расподела дохотка и личних доходака. ИзмеВу обрачунских ј единица било je мало интереса за воВење спорова. Ово због тога што се евентуални успех у спору ретко одражавао на личне дохотке радника у тим радним јединицама. Наиме, под видом солидарности, остварења интереса већег броја економскнх ј единица, односно интереса предузећа као целине и сл., на крају обрачунскпх периода врло често je вршена централизована расподела личних доходака. Исто тако и при доношењу завршног рачуна. Y предузећима чије су радне јединнце имале извесну економску самосталност, тј. располагале делом дохотка, било je случајева да ce de