Анали Правног факултета у Београду

936

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Формалноправно, овај период може се реВи да почивье са проглашењем уставних амандмана 1971. године, којима се предвиВају основне организације удруженог рада, као основни облик удруженог рада, у коме радници на основу свог рада непосредно и равноправно уреБују меВусобне односе у раду, управљају пословима и средствима друштвене репродукције, одлучују о дохотку и о другим питањима свог друштвено-економског положаја. Односно, њима се прокламује као неотуВиво право основннх организација удруженог рада да стичу доходак и о њему одлучују, као делу укупног друшхвеног дохотка. Истовремено се одређује да доходак осхварен у било ком облику удруженог рада и удруживања средсхава припада у целини основним организацијама удруженог рада, и хако даље (Усхавни амандмани XXI и XXII). Садржински, меВутим, о почехку овог периода може бихи говора тек са консхихуисањем основних организација удруженог рада, односно доношењем самоуправног споразума о удруживавьу основних организација у радну организацију. Шха више, са доношењем схахуха радне организације након самоуправног споразума о удруживању. Наиме, велики број радних организација у садашњем хренухку ни je донео опшхе акхе у складу са усхавним амандманима, xj. нису основане основне организацнје удруженог рада. Y њима се живот и рад одвија по схарим правним акхима. Y односу на унухрашњу арбихражу за хо посхоји и основ у самом Уставном закону за спровоВегье Усхавних амандмана XX до XLI. Чланом 13, сх. 1. овог За кона, одреВено je да осхају на снази одредбе чланова 85. и 86. Основног закона, хј. оне којима je регулисана унухрашња арбнхража. Ако се поВе од чнњенице да су акхи раднпх организација које joui нису конститунсале основне организадије удруженог рада донехи на основу и у складу са одредбама Основног закона, схвар посхаје далеко јасннја. Аосадаппьа пракса радних организација у вези са формирањем основних организација удруженог рада, а посебно у односу на садржину самоуправних договора о удруживању, показује доста велику разноврсносх. То се односи и на регулисање унутрашње арбитраже. Y неким самоуправним споразумима уопште нема говора о унухрашњој арбнхражи, док се у другим она регулише врло мало или до сихних дехаља. Постоје случајеви да ce одредбе о унухрашњој арбитражи не налазе нити у самоуправном споразуму, нити у статуту допетом на основу њега. Y таквим радним организајама, тврди се, одредбе о унутрашњој арбитражи наћи ће своје место у некой посебном општем акту. Y суштшш, у вези са регулисањем ове установе акхима радних организација после доношена уставних амандмана, појављују се скоро исте грешке као и приликом њеног увоБења на подлози Основног закона. И тада je било случајева (који, разуме се постоје и данас у радним организацијама које своје акте нису усагласили с ауставним амандманима до данас) да се статутима уопште не регулнше унутрашња арбитража, односно да се регулише веома мало или до сихних детаља. Раније искуство у том погледу није, као што се види, искоршпћено. Томе, без сваке сумње, дохтриноси околност да се не иде на довољну сарадњу у вези са коришћењем ранијнх искустава у доношењу општих аката уоп-