Анали Правног факултета у Београду

969

ПРИЛОЗИ

био и став предлагача Новеле, а то je и становишхе судске праксе. Али, ако je тако, онда није лако дати одговор на питање зашто странкама у парници пред војним судом треба законитост одлуке да буде зајемчена у већој мери него странкама пред општинским или окружним привредним судом. Нова врста поступка прописана je за спорове за које се надлежност одреВује према њиховој вредности. То значи да се спорови, обухваћени у тачкама I—6. става 2. плана 25. ЗПП-а расправл>ају и даље у општем парничном поступку. (Тако смо бар разумели текст одредбе члана 4366.) Међутим, одредбом новог плана 436в ошпти поступак je изрично прописан и за спорове о непокретностнма, за спорове о законском издржавању и за спорове из радног односа. Ова одредба може да створи забуну, јер су спорови о законском издржавању изрично наведени у тачки 1, става 2. плана 25. као спорови који спадају у надлежност ошптинског суда rations materiae, те се већ самим тим на них не примењују одредбе о овом посебном поступку.Слична напомена може да се стави и у погледу спорова о непокретностнма. И спорови о отказу стана или пословне просторије типу се непокретности. Исто важи и за спор о отказу друге непокретности и за спор о службености, као и за онај који настане због сметања поседа непокретности. Али, и кад се ова напомена остави по страни, појам спора о непокретности трпи замерку да није прецизан, те не отклања сваку сумњу. Y предратном праву, по овом поступку нису били расправљани спорови о стварном праву на непокретности (§ 543). Полазећи од тога да Новела говори просто о споровима о непокретностнма, били бисмо ближи схватању да je овим појмом обухваћен сваки спор који се непосредно или посредно тиче непокретности, а не спада у спорове из члана 25, став 2. Према томе, као спор мале вредности требало би узети не само спор о власништву на непокретности него и спор по тужби за плаћање куповне цене за непотретност, као и онај који се тиче наследног права ако у заоставштину спада непокретност. Под спором из радног односа разумемо овде само спор који je покренут тужбом радника, дакле спор на који се примењују одредбе посебног парничног поступка (чл. 413—417). По изричној одредби чл. 436г, поступак у споровима мале вредности спроводи се и поводом приговора против платног налога, ако вредност оспореног дела налога не прелази износ од 1.000 динара. Услед повећања тужбеног захтева преко ове границе, поступак у стварима мале вредности претвара се у ошпти (редовни) поступак и обратно (чл. 436ж). Убрзање се огледа, прво, у томе што je у овом поступку посебна жалба дозвољена само против решења којим се окончава поступак. Остала решеньа против којих je по ЗПП-у дозвољена жалба, могу се побијати самс жалбом против пресуде. Ова решења не достављају се странкама, већ се објављују на рочишту и уносе се у писмени састав пресуде (чл. 43615). Ааље, убрзање треба да буде постигнуто сажетим приказивањем расправе у записнику. По угледу на предратио право (§ 545), Новелом je изрично предвиђено шта записник треба да садржи (чл. 436е). Ово одступање од општег поступка нема велику практичну вредност, јер и у општем поступку суд често ограничава садржину записника на оно што je најнеопходније .