Анали Правног факултета у Београду

802

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Изузетак у погледу година старости постоји за децу која нису на школовању и то за женску децу која помажу или воде домаћинство у породици са најмање четверо деце, уколико je мајка неспособна за рад у трајању преко три месеца. Пемачки унутрашЁи пропис предвиЁа да осигураницима немачким држављанима за свако дете на редовном школовању или стручном обучавању измеЁу 15 до 27 година, осим наведеног дечјег додатка припада и посебан додатак од 40 марака на школовање и то под условом да се најмање двоје деце налази на школованьу, а ако се само једно дете налази на пжоловању, онда право на школски додатак припада само породицама чији месечни приход не прелази износ који je утврђен законом (сада 650 марака месечно). Према горе наведеним унутраппьим прописима произилази да они југословенски радници чија деца пребивају у Југославији односно налазе се у Јутославији на школовању, немају право на дечји додатак (породични додатак) нити на школски додатак. МеЁутим, Споразум садржи и посебно правило у чл. 28, став 1. према коме југословенским држављанима који су запослешг на немачкој територији на које се примењују немачки прописи, припада дечји додатак и за децу која пребивају у Југославији односно која се налазе у Југославији под истин условима и на исти начин као и да њихова деда пребивају у Савезној Републици. Споразум не предвиЁа посебно да ли се прима школски додатак за деду југословенскнх држављана која се измеЁу 15 —27 година налазе на редовном школовању или стручном обучавању. Поставља се питанье да ли се на ове случајеве примењује немачко унутрапдье право према коме би југословенским осигураницима било ускраћено право школског додатка или им се то право признаје, а ако се признаје да ли има утицаја место дошщила односно место школовагьа и обучавања детета. По нашем мишљењу на оба ова питања треба одговорити потврдно. Наиме, југословенским држављанима би требало признати право на школски додатак и то на основу члана 3. Споразума који садржи паритетну клаузулу по којој су држављани корисницн социјалног осигурања обе стране утоворнице изједначени у уживању права и давања из социјалног оснгурања изузев ако Споразумом није нешто изричито другачије регулисано. Пошто Споразум не предвиЁа посебно ограничен>е уживања овог права, школски додатак би, уколико су испуњени општи услови по немачким унутраппьим прописима, требало признати и југословенским осигураницима. Домицил такоЁе не би требало да утиче на уживање овог права имајући у виду то да je у члану 3, став 2. предвиЁено да се „давања према правним прописима једне стране утоворнице државл>анима друге стране уговоршгце који пребивају на подручју држава утоворница, пружају под истим условима као и држављанима прве државе утоворнице". Према томе, изједначење у правима из социјалног осигурања извршено je двоструко, према држављанству и према домицилу на територији једне од страна уговорница. И једна и друга чшьеница морају постојати да би се стекло одреВено право на социјално осшурање (уколико није искључено). Није од значаја да ли осигураник има државл>анство једне или друге земље или има домицил у једној или другој зем ли. С обзиром да je j едини посебни критеријум за примање школског