Анали Правног факултета у Београду

829

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И PA3BOJ КАДРОВА

— синтеза које воде квалитехним одлукама о правцима акције у области кадровске политике, онда се мора пре света обезбедити максималан приступ свнм информацијама од значаја за операциона истраживања и обезбедити пуна отвореност комуникационих канала кроз делу организацију. При томе операциони аналитичар не може очекивати да стручгьаци осталих специјалности у кадровској служби науче строго стручни, технизирани језик којим он комуницира са колегама ( 9 ), он сам уз помоћ кадровика специалиста мора уочити проблеме кадровске функције службе и политике и подврћи их истраживању —и резултате: могуће алтернативе, њихову ефикасност, вредност и цену коштања у разумљивим изводима презентирати кадровској служби која ће припремити одлуке за одговарајуће органе. Коришћење радова теоретичара продеса олдучиваньа такође има особити значај. С правом указује профГдр С. Марјановић, да су: број одлука и значај њихових последица у сталном порасту. То доноси нову појаву која се састоји y све већем и све сложенијем међусобном повезивању одлука и последица једне одлуке са последицама друге. Проучавање те повезаности и знача]а сваке одлуке у њој je услов за изналажење метода доношења оптималних одлука. Међузависност одлука je одређена одговарајућим ограничењима која поставља функционисање организације као система. Без проучавања продеса доношења одлука не може се обезбедити онај квалитет одлуке који je потребан за правилно функционисање и развој система ( 10 ). Иако je процес доношења одлука у велико] мери обележен применом математских модела и метода, ипак се без складно организованог система информација процес научне анализе кадровске политике не може ни замислити. Уколико код изградње кадровске функције, службе и политике желимо учешће стручњака за процес одлучивања, морамо пре свега да их снабдемо ажурним, потпуним и тачним информацијама из наше области. Y последње време рад индустријских социолога се укључује у студије проблема кадрова. Чиниоци каб"штб^ су утицај друштва, скале вредности, групне структуре и културе средине показују се као веома значајни у процесу рада, при изградњи кадрова и њиховом правнлном размештају и напредовању. Дал>е, ефикасност рада организације зависи и од општег утица] а средине, окружења, при чему нам социолози могу помоћи код одређивања врста и броја података који су нам потребни да би наш систем информација о кадровима несметано функционисао. Дакле, њихову улогу очекујемо пре у фази идентификације извора информација него у фази обраде информационе основице, иако коначпе закључке и предлоге алтернатива органима управљања у односу на ггравце развоја не треба правити без њиховог учешћа, нарочито када се ради о питањима кадровске политике. Рад индустријских психолога већ je наишао на опште признање и прихватање. Психолог се не иитересује само за промене код кадрова:

(•) Ellis Johnson: »The executive, the Organization and opérations research, John Hopkins, 1964, I, стр. 15.

(io) Проф. др инж. Славко Марјановић; „Доношење одлука у привредним организацнјама", Информатор, Загреб, 1971, стр. 4 —5.