Анали Правног факултета у Београду

830

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њихову способност учења и напредовања, већ и за то како трупа људи може побољшахи резултате сопственог рада развијајући међусобне везе. Другим речима, психолога може занимати како информација утиче на појединца, како побољшање комуникација и информисаности утиче на побољшање рада радне јединице или предузећа као целине. Историјски посматрано од самих почетака, напора констихуисања предмета и метода сопствене науке, психолози су се оријенхисалн на л>удски ум и начин на који он прикупља, обрађује и користи информације. Том приликом се могло утврдити (и то представља једну од неоспоривих тврдњи) да информација добија пуни смисао и значај, да се лакше памти и остаје дуже у сећању ако се повеже у систем ( и ). „Тајна добре меморије je тајна формирања различитих и мултиплих асоцијација које везујемо за сваки податак који желимо да задржимо у сећању” (James). Није ли то један од циљева информационог подсистема о кадровима? Особити значај систем информација има за економисте. Док су класични економисти тврдили да сви учесници тржшпног процеса морају имати комплетие информације о трансакцијама, у новије време су ce такви максимални захтеви морали ублажити, упоредо са развојем рафиниранијих економских теорија. Концепција и прорачунавање ризика, одлучивање у условима неизвесности релативизирали су претпоставку да je потребно и могуће обезбедити све релевантне информације. На нивоу макроекономије радови Кејнза, Хансена и других проширили су захтеве за употребом статистичке анализе и економетрије, дисциплина којима je основица информациони систем. Информације о људском чиниоцу постају све значајније јер л>удски рад све више поскупљује и у релативном и апсолутном износу, што проширује потребе за подацнма о кадровима. На нивоу микроекономије, иде се тако далеко да се тврди да je организација у потггуности завнсна од система комуникација. Нпр. Андреас Папандреу ( 12 ) тврди: „Да би се организација створила и развијала морају се обезбедити ови услови: 1. Учесници морају желети сопствено учешће у раду орггшизације 2. Морају имати заједннчки циљ 3. Комуникације морају у сваком моменту бита отворене и могуће. Прва два елемента су елементи свесне кооперације, трећи je подлога свесне коордгшације. За обезбеђење ових услова брине се кадровска служба. Теоретичари организације нам могу много помоћи код одређивања елемената информационог подсистема кадровске функције. Пре свега, све je већи број теоретичара те оријентације који се баве проблемима иыформационих система са становишта других дисциплина, које заједно доприносе конципиран.у информатике. Y најновије време се примећује постепени прелаз са „затворених” оријентапија на функционалну анализу или структуру (утнцај функционализма и структурализма као општих научно-филозофских оријентација у грађанској ми ели) ка анализи токова ннфор-

(11) Wendell French: »The personnel management process, human resources administration«. Houghton Mifflin Comp. Boston, 1970, str. 40—42.

(12) A. Me Donough, op. cit. стр. 59.