Анали Правног факултета у Београду

СИСТЕМ УCTAHOBE ЈЕДНОГ НАСЛЕДНИКА

1. Опште je правило модерних наследник права јединственост интестатског насЛеВивана независно од својстша објеката из заоставштине. У минулим Бременима није било тако (а није свуда ни данас), јер су хи објекти на основу извесннх мерила сачињавали две или више трупа добара за које су напоредо важила два или више меВусобно независних. наследних редова. Једну од трупа тих добара чинило je полюпривредно земљиште заједно са још неким објектима и за њу je важно нарочити поседовни режим, чије je битно обележје преношење односних добара са јединке једног поколења на јединку из наредног поколена итд. Овај облик правног квалитета добара, иако je имао разне модалитете, постојао je у низу земгља (Аустрији, А анско Т Немачкој, Норвешкој, Чехословачкој, Швајцарској и Шведској, на пример), а и данас постоји у Пољској и још неким Он, меВутим, није био распространен у овим крајевима наведених држава, нити je, пак, био j едини и општеобавезни начин преношења имовине по основу наслеђивања. Тако, у Немачкој овај систем није важно у неким покрајннама, а тамо где je важно није био уреВен униформним законом нити je свуда априори био обавезан. Тек су га нацисти 1933. године законом о наследном поседу увели као општеобавезну установу. Ово, пак, не значи да се он односио на све власнике землишта, пошто je важно у простору измеВу минималне и максималне величине поседа. Установа наследиог поседа (Erbhof-a) није се, дакле, односила на землюранике чији je посед био испод доње (иначе, описно повучене) границе и, у начелу, оних чији je посед био већи од горне (120 хектара) границе. Овој установи придавана je, и у наследном, праву и у другим гранама имовинског права, важност која je била несразмерна са улогом коју je она објективно могла да има. Ништа ту у бити није помогла тога у коју je била обавијена, јер она ниуколико није била ни нова ни „германска” особеност. Мотив нациста био je у ствари очуване пољопривреднсг поседа, заштита базе на којој je израстао сталеж који je гајио милитаристичка хтена и покушај заустављања процеса раслојавана сел>ака на све мани број велепоседника и све већи број беземљаша и бескућника. Наследник je био прворођени син, али je, под одређеним условима, то могао бити и најмлађи син, па чак и најближи десцендент женског пола. Сукцесор je био само један, без обзира на то ко je он као оставиочев сродник. На