Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Она нова димензија механизма установе једног наследника потенцира низ питања чија се природа и суптилност не слаже са праволинијским солуцијама. Међу наследницима који станују у кући као једном од добара из заоставштине неретко се налазе како особе неспособне за рад тако и особе које се баве разним занатима и услужним делатностима, a такође и оне које су запослене у индустрији, саобраВају, трговини итд. Овде je све у покрету и мењају се не само опште већ и појединачне прилике тако да не би разумно било игнорисати их" и, поред осталог, не дозволити потребно прибежиште онима чија ситуација то налаже. Очевидно je иако се ствар само донекле исцрпљује у ономе што je речено да би ваљало избећи све оно што би вреВало животну стварност и нагомилавало тешкоће. 8. Установа којој je посвећен овај напис претпоставља јасно одре Бивање њене сврхе. To je децизивни елеменат, чије одсуство, макар и делимично, значи ход у несигурност, а то je управо оно за чим најмање треба жудети. Да ли je та сврха зауставл>ања процеса уситњавање сел>ачког поседа, или je то пут за повећање производње хране, или je то једна од допунских мера у напору за разрешавање и поступно превазилажење супротности село град, или све то заједно, или, најзад, нешто што се у целини, или само донекле, налази изван означеног поља опсервације, проблем je за себе. Прва алтернатива тешко да би се могла успешно бранити. Сељачки je посед у многим случајевима већ атомизиран испод степена са којим установа главног наследника традшщонално рачуна, тако да ce implicite испол>ава питање сједињавања ситних поседа, а то без изналажења целисходних и за дуже време прихватл>ивих решегьа очигледно не би било упутно. Уз то, примена савремених агротехничких мера битно утиче на обим рода пољопривредних култура који све јаче, распрострањеније и разноврсније тржшпте апсорбује. Због тога се меньа и висина дохотка од пољопривреде, а тиме и уобичајена мерила економске способности наследног поседа. Ту су присуши и бројни другги узроци који детерминншу смер разно ja у области индивидуалног земљорадничког поседа. Данае широм земл>е има више стотина хиљада такозваних старачких домаћинстава у којима нема радне снаге, па, наравне, ни потенцијалног главног наследника. Чиниоци који то условл.авају налазе се изван сељачког поседа који je овде само немоћни посматрач процеса који у најразвијенијим земљама већ сада представља прошлост. Друта алтернатива такође не делује убедљиво, јер нема пажње вредних доказа да би само начело недељивости сељачког поседа имало за резултат и много више и осетно квалитетније хране од постојећег кретања квантума и каквоће производа на индивидуалним газдинствима. Поседовни поредак једног наследника није способан да утре пут нивоу производгье за којом се тежи. Напротив, не би било изненаВење ако би ннаутурисање односне установе нашпло на психолошку одбојност и сплахшъавагье интереса за улагагьа у пољопривреду ради интензификације производње. Продукција за тржиште не решава се каутелама из наследног права будуВи да je ту превасходно реч о проблему из сфере економске а посебно аграрне политике .