Анали Правног факултета у Београду
51
ПРАВЫЙ ПРОБЛЕМЫ ТРАНСПЛАНТАЦШЕ АЕЛОВА ЧОВЕЧЈЕГ ТЕЛА
ске личности и вековног настојања да се она уздигне на пиједестал који треба да јој припадне. И ту je управо онај одлучујући моменат за разрешенье овог проблема. Наиме, иако лични и приватни хштереси појединаца понекад могу ићи у прилог дозвол>авању комерцијализације људског тела и појединих његових делова, овакве радње се противе ошптепризнатим друштвеним интересима поштовања човека. Тај исти друштвени интерес који игра водећу улогу у домену постојања медицинске делатности, мора имати и овде превагу и не дозволити било какву трговину лудским телом. Y социјалистичком друштвеном уређењу посебно важно место које прнПада човеку као највећој вредности има основни значај приликом разматрања ньеговог положаја у овој проблематици. То значи да у социализму има добара (вредности) које се никако више не могу третирати као роба ( 31 ). То значи да нема места било каквом разматрању купопродаје људског тела и појединих његових делова. Став о забрани комерцијализовања делова човечијег тела израз je настојања да се личности човека ода дужно признатье и да се спрече могуће злоупотребе које би настале дозвољавањем ове комерцијализације. Међутим, и поред свих напора лекара да давање тела нанесе што ман>у штету даваоцу, несумтьиво je, и то произилази из једноставне чињенице да се једно лице лишава неког дела тела без обзира каква je иегова дужност, да може настати иэвесна штета или опасност од наступања штетних последида за здравље даваоца. Ова штета и опасност не мора наступити одмах по давању тела. Оне могу настати и у будућности, ближој или даљој. Управо због тога, треба, на неки начин, не само похвалити алтруизам даваоца вербалним путем већ му и пружити помоћ, ако се то укэже као потребно, односно, у случају када наступе неке неповољне последице за његово здравље. Због тога je сасвим разумљива одредба која се среће у чехословацком законодавству по којој je дозволено да се даваоцу ода признанье, да му се да окрешьенье после операције и да му се одобри нзвесна новчана помоћ ради побољшања исхране ( 32 ). Још погодније решење за даваоца предвиђа италијанско законодавство. Оно садржи одредбу по којој давалац ужива пошдности пре,двиђене законодавством о слободним радницима, или одредбама које регулишу накнаду у случају болести. Осим тога, давалац je осигуран против свих непосредних и будућих ризика који произилазе из хируршке интервенције и који доведу до директне неспособности за рад. Сувишно je напомињати да je овакав пут најбољи начин не само да се помогне даваоцима делова тела у циљу трансплантације већ и начин да се спрече злоупотребе које би свакако могле настати уколико би се дозволила купопродаја делова човечијег тела. С друге стране, оваква ситу ација намеће закључак да трансплантација делова човечијег тела задире и у облает социјалног права, што само потврђује већ учињену констатагџтју о широкој области друштвене активности на коју се она простире, али, исто тако и о потреби да се и у овој области права посвети више пажње различитим проблемима који се јављају у вези са њом.
(31) М. Ведриш, Чешек у граЬанском праву, Саветовање о форензичној психијатрији, Загреб, 1966, стр. 13.
(32) Вид. Ј, Stepan, Pravni odpovednost ve zdravotnictvi Prag, 1970, стр. 172.