Анали Правног факултета у Београду

59

ПОЛОЖАТ СТАРИХ Л>УДИ Y ПОРОДИЦИ

Висински, Старачка сеоска домаћинства уСР Хрватској .. .)• Та појава je присутна и у урбашш и у руралним срединама... Исходобно се мењају и породични односи, и то најчешће у правду лабављења односа измеВу родихеља и деде. Млади се рано осамостаљују, индивидуализирају, а породица се просторно дефундира (услијед просторне мобилности њених, црвенствено млаВих чланова)”. Због тога, Р. Фирст-Дилић разврстава све старе људе у три категорије: 1. породице старих особа које немају потомство (стерилни бракови); 2. породице у којима потомци нису у могућности да издржавају им бар да помажу остареле родителе; 3. породице у којима се потомци не желе бринути за остареле родитеље (подвукла Р. Фирст-Дилић), па ту бригу настоје препустити друштву ( 2 ). Ми смо, такоБе, у ранијим радовима били блиски овом мишљењу. „Дакле, док je сродство у ранијим периодима играло значајну улогу и често се обим сродства поклапао са обгшом породице, данас постоји значајна разлика измеВу сродства и породице. Породица je много ужи појам. Иако je сродство и данас у многим областима живота задржало свој значај, оно га je у многим областима и изгубило. ИзмеВу ближих сродника (не само измеВу родитеља и деце) постоје и данас нека права и обавезе утврВена законом чак и када они нису чланови породице. МеБу тим, све више се смањује и обим права и круг сродника измеВу којих постоје меВусобни правни односи (издржавање, наслеВивање). Развитак иде у том правцу да се њихов круг сведе само на сроднике који сачињавају малу, нуклеарну породицу. Y којој ће мери сродство изгубити још више од значаја, то не можемо прогнозирати. Симптоме у том правцу имамо у САД и неким другим високоразвијеним земљама, где се прекидају сродничке везе и готово сви контакти чак и измеВу родитеља и деце, браће и сестара, који се често не сусретну дуги низ година. Тиме постепено престаје емотивна веза, која je била основа на којој се сродство одржавало. Прекидом тих веза биће озбиљно угрожена категорија сродства” ( 8 ). Иначе, у одреБивању самог појма демократске (индустријске) породице, заступали смо становшпте да њу сачињавају родители и малолетка односно за рад неспособна деца (двогенерацијска, нуклеарна породица) и да je то модел породице који апсолутно доминира у развијеном индустријском друштву. Y Југославији формирање овог модела још није довршено, нарочито у неким неразвијеним регионима земље ( 4 ). Насупрот овој научној хипотези, стоји хипотеза да у савременом друштву породица није изолована од оких сродника који ce формално налазе ван нуклеарне породице. Чак и знатан проценат родитеља остаје и трајно живи са својом децом, не само у сеоскнм подручјима, већ и у градским (преко 1/3). Нетачно je такоВе, према овом мишљењу, да се везе измеВу родитеља и деце кидају и да остају само брачне везе старих луди, када деца заснују сопствеиу породицу. Није тачно ни тврВење да родител> остаје потпуно сам када постане удовац односно удовица. Нагомилани

(2) Ружа Фирст-Дилић, Нека питана обавезе дјеце према родитељима у ееоским срединама, у юьизи „Савјетовање о односу родитеља и дјеце у теорији и пракси служби социјалне заштите и правосудних орнана”, Загреб, 1971, стр. 412—414.

(3) М. Младеновић, Увод у социологају породице, Београд, „Рад”, 1970, стр. 32.

(4) Исто, стр. 230—231, 271—280, 304. и 305.