Анали Правног факултета у Београду

284

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

која ce није могла предвидети у тренутку доношења ових докумената. На једној страни пажњу привлачио проблем недовољног броја ратификација Монтреалске конвенције, која до данас није ступила на снагу, док су на друтој страни били евидентни непоштовање и недоследна примена Токијске и Хашке конвенције. Оба разлога су имала за последицу повећани број отмица авиона и других кривичних дела, што je у крајњој линији довело у питање ефикасност и опсханак међународног цивилног ваздухопловства уопште. Сазивању ванредне скупштине и посебне дипломатске конференције претходио je рад специјалног подкомитета ICAO-а у Вапшнгтону 1972. године, који je светској ваздухопловној организации препоручио усавршавање постојећих конвенција или доношење једне нове конвенције, у којој би се предвиделе й неке санкдије против држава које не поштују Токијску, Хашку и Монтреалску конвенцију. На основу препоруке Подкомитета, у јануеру 1973. године у Монтреалу je заседао Правый комитет ICAO-а са задатком да припреми конкретне нацрте нових правшгх докумената, које ће усвојити дипломатска конференција и Скупштина IСАO-а (2). Правый комитет ICAO-а, нажалост није успео да олакша посао највишим скуповима представника влада, jep je због непомирљивих интереса поједнних земаља, уместо једног, припремио три нацрта за нове документе (совјетски предлог, француско-швајцарски-британскн предлог и предлог скандинавских земаља). Правый комитет je после дуге и безуспешно дискусије практично само проследио Савету ICAO-а све поднете предлоге, а једино je већином одлучио да je неприхватљив амерички нацрт о бојкоту ваздушног саобраћаја rrpeiMa земљама, које крше раннје конвенције (оваква колективна санкцнја je супротна Повељи Уједшвенпх Нација, jep je y искључивој надлежности Савета безбедности; такав начин реаговагьа трупе држава je у супротности и са Бечком конвенцијом о уговорном праву, jep би се односио и на државе које нису чланице нове конвенције; бојкот саобраћаја je, најзад, неприхватљив и из техничких разлога, јер би због јединства светског саобраћаја погађао и земље које нису криве, итд. ( 3 ). Савет ICAO-a je прихватио препоруку Правног комитета да свн предлози, осим америчког, дођу до завршне фазе и заказао поменуте конферендије у Риму ( 4 ). Због садржине предлога морала су да буду предвиВеыа

(2) Комплетан матери ј ал са седница специјалног подкомитета и Правног комитета ICAO-а налази се у књизи Comité juridique, 20ème session special, volume I i volume 11, 1973, Montreal.

(3) Ha одбацивање америчког предлога одлучујући утнцај су имале примедбе ILA-e (International Law Asossiation), која je својим правничкнм ауторитетом скренула пажњу на проблем очувања основних принципа међународног јавног права. Видетп члан 34 Бсчке конвенције о уговорном праву.

(4) Седшша Правног комитета je сваког дана ризнковала да се прекине без икаквог резултата. Y последнем тренутку je нађено ј едино могуће заједничко решење да се препоручи Савету IСАO-а да све предлоге упутн на скуп владиних представника. Такав компромисни предлог у Правном комитету полнела je аустријска делегација LC/Doc. n. 839). Y жел>п да очува иницијативу великог броја држава и компромис са Правног комитета, Савет ICAO je са задовол»ством примио и спровео поменуту препоруку.