Анали Правног факултета у Београду

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

аутори нацрта су у току скупштине ублажавали свој предлог. Крајњи компромис било je избацивање санкција из амандмана и исклучиво инсистирање на ун ошену у Чикашку конвенцију одредаба Хашке и Монтреалске конвендије о кривичним делима и кажњавању по надионалним законима или изручењу криваца, док би се на одредбе амандмана односиле само ошпхе и не много ефикасне санкције, које већ постоје у Чикашкој конвенцији (нпр., интервенција Савета ICAO-a код гумачења Конвенције, ускраћивање права гласа одређеној земли итд. мере, које практично ни до сада нису коришћене ( 7 ). Међутим, чак ни овако разводњен предлог није успео да добије потребну већину. Совјетски предлог (касније се у току рада дипломатске конференциje као званични подносилад овог нацрта појавила Бутарска) je инсистирао на протоколима Хашке и Монтреалске конвенције ( 6 ). Суштину измена двају конвендија требало je да представљају одредбе о безусловној екстрадидији учиниоца отыица и других кривичних дела у корист државе у којој je ваздухоплов регистрован, са једним јединим изузетком да се то не односи на случај када je учинилац дела угрожавања безбедности ваздухоплова припадник државе на чијој се територији налази. Пошхо je безусловна екстрадиција нашила на општи отпор учесника конференције (сви су je оцењивали као теоријски ефикасну, али истовремено и као нереалну .меру која би због азила остала мртво слово на папиру у политички подел>еном свету), Совјети су ублажили прву варијанту и као компромис понудили тзв. преферанцијалну екстрадицију, односно даваае предности екстрадицији над кажњавањем криваца по националном закону, уколико то HHje у супротности са самим националшш законом или са уобичајеном праксом једне земле. Тиме je и совјетски оригинални предлог изгубио у својој оштрини, али му ни то ни je било доволно да обезбеди двотрећинску већину ( 9 ). Предлог скандинавских земаља je полазио од потребе да се донесе нова конвенција, која би била независна од евентуалних измена у Чикашкој конвенцији. Према њиховом нацрту, о непоштовању ранијих конвенција расправља Савет ICAO-a, испитујући, пре света, чшьенице, а н>еговој седници може присуствовати, без права гласа и земла о којој се расправла ( 10 ). Ако je потребно Савет може да именујеи Комисију, саставлену од експерата, са задатком да испита чшьенице и да у одређеном року поднесе извештај са закључцима, који ће се доставши свим чланицама ICAO-a, укључујући и државу у питању. У наставку поступка Савет ICAO-a може да упути препоруку поменутој држави о томе како треба да

(7) Члан 87 и чл. 88 Чикашке конвендије из 1944 године (пуни назив Convention relative à l’Aviation civile internationale).

(8) CAS Doc. n. 5 y документацией дипломатске конференције о ваздухопловном праву у РИМУ.

(0) Y последњој фази рада дипломатске конференције сва три протокола, два оригннална совјетска за Хашку и Монтреалску конвенцију, и трећи грчки за Монтреалску конвенцију, појавнли су се у једном заједничком документу, као предлог саме Конференције. О протоколима се гласало два пута, a.Mi je резултат остао негатнван.

(ю) Прва варнјанта здруженог скандннавског предлога се може наћи у радном папиру LC п. 831.