Анали Правног факултета у Београду

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оружаном сукобу” ( 3 ). Прва два извештаја поднеха су у вези са наведеном општом акцијом за заштиту права човека у оружаном сукобу, а трећи у вези са Конференцијом експерата влада за реафирмацију и развој међународног хуманитарног права о оружаним сукобима, која je одржана, на позив МКЦК, у Женеви, од 24. маја до 12. јуна 1971. године. Друга Конференција владиних експерата, о истом питању, одржана je такоВе у Женеви, од 3. маја до 3. јуна 1972. године. Предмет разматрања били су нацрти два додатка Протокола уз поменуте Женевске конвенције за заштиту жртава рата. Један, који се додаје уз све четири Женевске конвенције, тиче ce меВународних оружаних сукоба, а друга Протокол члана 3, заједничког за све четири Женевске конвенције, којпм се државе позивају да хуманитарна правила о оружаним сукобима примењују и у тзв. сукобима који немају међународни карактер. С обзиром на оно што се догаВа у савременим оружаним сукобима од којих се многи воде за самоопредељене народа, за национално ослобоВење и независност, показало се да би заштита жена и деце требало да буде потпуније регулисана у оба поменута правка инструмента ( 4 ). 2. Када се говори о раду на реафирмацији и развоју меБународног хуманитарног права о оружаним сукобима, са становишта посебне заштите жене, треба поћи од онога што je на томе већ било учињено и прихвайено Женевским конвенцијама. Y Конвешџгји за побољшање положаја рањешгка и болесника у оружаним снагама у рагу и у Конвенцији за побол>шање положаја рањеника, болесника и бродоломшжа оружаних снага на мору, када се говори о заштити, поступању и нези рањеннка, болесника односно бродоломника, и о забрани мучења и вршења медицинских ошгта усвојена je, у односу на жене, оваква формулација: „Према женама ће се поступати са спим посебыим обзирима који се дугују њиховом полу” (члан 12, став 4, ЖК I, ЖК II). Y Конвенцији о поступању са ратним заробљеншшма, став 2, члана 14, гласи: „Према женама се мора поступати са свим обзирима који се дугују њиховом полу и оне у сваком случају морају уживати исто тако повол>но поступање које се признаје мушкаршша”. Y истој Конвенцији, кад се говори о једнаком поступању са ратшш заробл>еницима, посредно се поново говори о заштити жене, jep се захтева воБење рачуна о оним одредбама Конвенцнје „које се односе на чин као и на пол (подвукао аутор) (члан 16, ЖК III).

OYH и специјализованнх установа и невладиних организација да мобилшпу светско јавно мнење у корит жена и деце кад постану жртве било којег оружаног сукоба. Затим, да траже средства и начина како да им се пружи свака хуманитарна помоћ у таквим прнликама.

(з) A/7720 од 20. новембра 1969, А/8062 од 18. септембра 1971. године и А/8370 од 2. септембра 1971. године.

(4) Обично се питање заштите жена и деце повезује, а понегде и заједно регулише. Без камере да такав приступ решавању тог гаггања сматрамо погрешним, у овом прилогу, излагања су намерно ограничена на посебну заштиту жене којој таква, посебна заштита треба да буде призната и обезбеђена као жени, као потенцијалној мајци и као мајци.