Анали Правног факултета у Београду

ња резерви у погледу ове одредбе. Koja Be од две наведене варијанте добихи подршку и потврду, зависиће од става држава ко je су позване да што je могу&е пре доставе своја мишљења и примедбе о овом Нацрту чланова чија je садржина укратко изложена, у овом папису.

Као што се могло видети из предњег излагања, којем није био цил> да проблем размахра на теоретском плану, већ само да укаже како je настао и шта je до сада предузето за његово решавање, у питању су акти насиља почињени у сасвим одређене сврхе. Ma како их посматрали, ови акти представљају повреду међународног гграва и постављају врло деликатно питање меВународне одговорности за хьегово непоштовање и кршехье. С 23 ) МеВушм, гфнбегавање традиционалгшм правилима меВународне одговорносхи често не пружа сасвим сигурно сву жел>ену ефикасност. Зато многи сматрају да се убудуће ради о проблему меВународне сарадње у циљу схгречавања и сузбијања поменутнх аката насиља који добијају карактер меВународних злочхша, јер с обзиром на циљеве, методе и учесталост, ниједна држава не може бити сигурна да je поштеБена сваког изненаВеньа и појаве. Y тим условима, дакле, није реч толшш о примени правила меВународне одговорности колико о потврди и заштити основног интереса, који je данас заједнички сейм државама, израженог у обезбеВењу сигурностхх система њиховог меВусобног општења. Пошто данаппьа киднаповања и друш акти насиља против слободе и физичког интегритета дипломахских и других представника страних држава доводе у питанье традиционална правила меВународних одиоса и представл>ају озбиљну претњу њиховом нормалном воБењу н одвијању, кодификација правила и принципа о специјалној заштити односних лида je ыеопходна и хитна, како би се учврстила меБународна сарадња и јасније одредио одговарајући механизам за спречавање и кажњавање поменутих терористичких аката. Потребно je, како каже проф. Бартош, ( м ) у овој области меВународног права, место искльучиве надлежности, увести начело солидарности измеВу држава и акцијом заснованом на том начелу омогућити боље односе меВу њима и у зачетку уништити меВународни тероризам.

Лр

Богдан Бабовић

(23) Guy Feuer, L’assassinat du Compte Spreti, En refusant d'échanger l’ambassadeur de la République fédérale, le gouvernement guatémaltèque a violé le droit international, Le Monde diplomatique, mai 1970; Philippe Cahier, Les actes de harcelement des diplomates peuvent engendrer la responsabilité internationale des Etats, Le Monde diplomatique, février 1971.; Patrick Juillard, Les enlèvements des diplomates, AFDI, 1971, p. 206.

(24) M. Бартош, on. цит. , erp. 69.

29

ПРАВИЛА О ЗАШТИТИ И НЕПРИКОСНОВЕНОСТИ ДИПЛ. ПРЕДСХАВНИКА