Анали Правног факултета у Београду

172

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

jecxe y њиховој функдији добровољности и самоуправности грађана и оне ће ту функдију остваривати ако се и у процесу конституисања и остваривања инсистира на овим елементима. Стога у логичној повезаности са оста'™ институцијама система оне могу одиграти улогу ко ja им je намењена. Ово, наравне, не ослобаВа теорију да и даље трата за правим одговором о суштини интересне заједнице. в) Скупштински систем. У контексту овако конципираног система у општини логично се уклапа принцип скупштинског система. Разуме се да теоријски модел, идеални, реално ни je могуће остварити као што то ни овај Нацрт не чини. Али je модел дат у Нацрту устава изразио опшгину као део глобалне самоуправне организације друштва, а саму скушптину општине поставио у позицију основне и дентралне институције система власти и самоуправљања у општини. Y прилог оваквој тврдгьи говоре, чини ми се, следећи моменти: 1) Основно и централко место у општини, поред свих одступања, заузима Општинска скупштина и она je нова институција система уколико je „радни и раднички парламент”. Општинска скупштина je сигурно то како због своје структуре, тако и по свом основном месту у систему уххрављања у општини. Данае се, у односу на време доношена Устава од 1963. године, проблем скупштине поставда у извесном смислу на нов начин. Амандмани су већ назначили основне тркове развоја у коме радничка класа у својим организацијама удружают рада и посредством њих треба да добије већу улогу у друштвеном животу и у политици. У том смислу треба очекивати да скупштина постане реална и ефикасна институција која треба да се приближи друштву, да га изрази као реалну и непосредну заједншду. Стога je скупштина структурално и организационо тако утврВена у тексту Нацрта устава да ће моћи да одговори овим очекивањима. Скупштгша конципирана на овај начин носи више елемената делегатства неголи репрезентативностхг и посредништва. Она je у стању да са више успеха изражава и синтетизира непосредне, заједничке и опште интересе људи. Разуме се, само формална страна и организациони елементи код конституисања нису апсолупна гаранција да се оваква очекивања и остваре. Стога треба рачунати са знача] ном улогом друштвено-политичких организација које треба да оживотворе уставну концепцију улоге скупштине. Деловање друштвено-политичких организација као широк процес самоуправних консултација и договора у т политичном животу, v најширем смислу речи, дозволиће да се превазиВе неоправдани страх пред технократским концептом система. Дакле, у претходном радном току политичког живота обезбеђује се платформа и опредељења која постају критеријуми на основу којих се ради y скупштини. 2) За овакву највишу улогу мора се обезбедити скупштини и више него што су то само формалне одредбе о гьеном месту и функцији у систему. Другим речима, није могуће уепоставити неку другу, у бшуо ком виду конкурентску институцију, ко ja би довела ух сумгьу основни положа j скупштине у систему. Стога се као важно питање поставља детаљна разрада веза скупштине са осталим институцијама и целокушном друштвеном основой. У овом смислу треба разбити заблуде и илузије као и погрешна