Анали Правног факултета у Београду

27

НЕКЕ НАПОМЕНЕ НА НАЦРТ УСТАВА СФРЈ

да буде изузетак (а до сада je било правило с мало вероватним изгледом да постане изузетак). Било да чл. 56. (који je практично, реално неопходан, иако je дисонантан у односу на доктринарни став о самоуправним интересним заједнидама) остане где je или да буде пребачен у одедак 3. Главе 11, дела другог потребно ће битн да се дадне, макар најкраће, осврт на ту ситуацију с обзlгром на улогу и предмет самоуправпог споразума и за онда кад je законом прописана обавеза оснивања самоуправце интересне заједнице а у односу на остале одредбе таквог закона, о коме се говори у чл. 56. Нацрта. 7. У чл. 107 . има једна врло интересантна одредба, чија je идеја врло добра, али je непотпуно садржајно изражена. Кратка je, зато ћу je прочитати: „Организације удруженог рада и друге самоуправне организацйје и заједннце које сматрају да су самоуправним споразумом других самоуправних организација и заједнида повреБени гьихови Интереси, могу покренути поступак за преиспитивање споразума на начин утврБен законом.’’ Овако формулисана одредба je сувипша; пошто се ради (односно ако' се ради) о уставном праву, требало би дати неку индикацију о садржају и ближем поводу за овакву акцију заинтересованих организација и заједница. 8. Уз чл. 111. Ово je чворпо место за односе државне структуре и самоуправне, аутономне сфере. Да видимо текст: „Скупштина друштвено-политичке заједнице, у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице, има право да распусти раднички савет односно друга одговарајући орган управ датьа и распитие изборе за чланове тога органа, да распусти друге органе управљања и смени са дужности пословодне Органе и друге раднике на руководећим радним местима, да обустави од извршења акте, одлуке и радње којима се повређују самоуправна права радних дуди и друштвена својина, да у складу са законом привремено Ограничи остваривање одреБених самоуправних права радних дуди й органа управдатьа, као и да предузме друге законом утврБене мере у организациј ама удруженог рада, месним, интересним и другим самоуправним заједницама и организацијама, ако организација или заједница не испуњава своје законом утврђене или уговором преузете обавезе, или ако се у њој битно поремети остваривање самоуправних права радних дуди или теже оштете друштвени интереси.” Као што се може уочити, поређане су разне мере по тежини и значају, с једне стране, па онда разне хипотезе и услови примене навелених мера без повезивања одређене мере за дате услове. Дакле, везане су врло тешке мере или за неодређене појмове, услове’ хипотезе, или за неке несразмерно лаке повреде, као што je неиспуњавање уговорних или законских ооавеза, за које je могуће и у систему je предвидети одговарајуће санкције друге врсте. - Мислим, да би овде требало, пошто се ради о врло важној материји о односима државннх органа према самоуправним оргакизациј ама и заједницама, све ово у сваком случају друкчије фор.мулисати; не овако глобално, него повезати одреБене мере за одговарајуће услове и дати закоиодавцу одреБеније инднкације за регулисање свих односа у разради уставних одредаба. Те индикације би требало да и УАУ шго конкретније и адекватно повезане, јер ће оне бити критеријум при оцени уставности закона који буду регулисали ту материју.