Анали Правног факултета у Београду

15

ПОТПУНШЕ РАЗРЯДЕ НЕКИХ ИНСТИТУЦША Y РЕПУБЛИЧКОМ УСТАВУ

ног права, али који ће управо на макро плану све више постојати као самоуправно аутономно право, што представља значајну новину у нашем правном животу. Ja бих рекао пар речи само joui о једној ствари, о питању јединства југословенског тржишта, о чему у Нацрту устава постоји посебно поглавл>е од 80. до 94. члана. Имам утисак да се хтело, и када се у целини посматра, да je требало регулисати три основне ствари када je реч о j единству југословенског тржишта. Питање промета, питање производите и питање планирања. Мислим да je овом првом пнтаљу посвећено највише пажње. Због страха од затворености тржишта, од затворености промета, од верижности у промету робе, од тога што je промет у нашој прошлости био можда одлучујући у привредном животу Југославије, у смислу кретања. вероватно je због тога, можда и оправдано, том питању, питању промета ы de facto и формално у уставним текстовима дато толико места. Међутим, мислим да je обрнуто пропуст што je толико мало места дато, и да ће за будућност бити још већа грешка што je управо мало дато места питању производње у вези са јединственим тряшштем. Другови, видите шта je са струјом и шта je са другим стварима о којима се могло договорити, а поготово што je дато мало места кад je реч управо с гледишта j единства југословенског привредног система, кад je реч о планирању. Не ради централизације. Ja управо говорим о републичком Уставу и о његовим нормама по овом питању, а не о савезном, али у аспекту, разуме се, јединства југословенског тржишта и јединства привреде, у погледу чега, као што рекох у члановима 80. до 94. мањкају ова друга два аспекта југословенског тржишта и то више него што би то смело да буде, нарочито када je реч о трећем аспекту о аспекту друштвеног планирања. Истина, имаћемо закон, али ми стално говоримо да меВуопштинске заједнице, месне заједниде треба регулисати више уставом онда чини ми се да бар колико би то хтели, треба и планирање регулисати уставом, да je све то бар толико у ставка категорија колико и питање, на пример, како се оснивају месне заједнице, колике могу бити, шта je са њиховим границама, како могу мењати своју територијалну надлежност, итд., итд. Хоћу да кажем, у погледу критеријума, или ћемо све то много ,више изоставити из устава, онда и ове ствари које говорим могу прећи и остати као законска материја, или Пемо у устав уносити низ других ствари, и у том случају ако има ствари које треба проширити онда je управо ово једна од таквих ствари, Завршио бих са једном опасном, а то je да би вредело поразговарати и продискутовати, можда управо овде, о извесним предлозима и сугестијама које се чине у погледу самих институција, а не технике решења, које институције стоје у тесно ј вези са нашим друштвеним, друштвено-политичким и друштвено-економским системой. Проблем максимума земљишта, проблем личног рада, проблем система опорезивања, проблем jeдинства тржишта у вези са системом пореза, итд., у погледу чега, чини ми се, да су у нашим јавним дискусијама учињени предлози и чине се предлози, не кажем овде него у нашој јавности, који су тотално антисистемски, који су тотално антиразвојни, онако како ми замишл>амо наше дру-