Анали Правног факултета у Београду

ОБЛИЦИ ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ

Moje излагање ће се односити на предложене одредбе о друштвеној својини, заправо на одредбе о предмету друштвене својине и, с тим у вези, облицима друштвене својине, и то што будем рекао подједнако се односи на нацрт Устава СР Србије (чл. И) и нацрт Устава СФРЈ (чл. 12). Предложена решеньа за оба текста истоветна су, како садржински тако и у погледу формулације. Члан 11. нацрта Устава СР Србије предвиБа; „Средства за проиаводньу и друга средства удруженог рада, природна богатства, производи удруженог рада и доходак остварен удруженим радом, средства заједничке потроппье и друштвеног стандарда, средства опште друштвене потрошње и добра у општој употреби друштвена су својина.” То исто стоји у чл. 12. нацрта Устава СФРЈ. Реч je, дакле, о једном правилу које одређује предмет друштвене својине, не правећи разлике измеВу појединнх категорија ствари које ту долазе. Ja ћу одмах на почетку рећи оно са чиме ћу касније и закључити, а што ћу покушати да објасним, да je овде заправо реч о три облика друтптвене својине измеВу којих постоје одређене, често знатне разлике, и т о како у погледу правке организације (правног режима) тако и у друттттвеноекономском смислу. Један облик друштвене својине има за предмет добра у општој употреби (путеви, улице, тргови, паркови итд.). Те су ствари предмет непосредне употребе, доступне су под једнаким условима свима и предмет CV административноправног регулисања. На њима појединци не могу стицати посебна грађанска (имовинска) права и уопште, не налазе се у правном промету. Режим употребе ових добара, у' све измене које се могу чинити, у основи се временом није мењао што je сасвим разумљиво с обзиром на намену ових добара. Други облик друштвене својине има за предмет природна богатства. О њима чл. И. нацрта републичког устава изричито говори, а кастой чланови посебно спомињу рудна блага, дивл>ач и рибе (разуме се дивљач и рибе у слободној природи). Те ствари нису нити по својој природи могу бити предмет непосредне употребе, нити на њима могу постотати граВанска (имовинска) права (ни правних ни физичких лица), нити се налазе у промету (ни у промету између правних лица ни у промету између правних лица и граВана). Те ствари тек треба да буду присвојене па да се нађу под одређеним правним режимом.