Анали Правног факултета у Београду

61

ОДНОСИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ РЕПУБЛИКА С ИНОСТРАНСТВОМ

о односима с „другим” (страним) државама већ би морао да поштује терминологију Нацрта устава СФРЈ. У сваком стучају чу. 294. Нацрта устава СР Србије требало би да буде конкретизован у виду надлежности. Из Нацрта се, найме, не види који ће органи остваргшати сарадгьу и односе са иностраним субјектима. Скупштина СР Србије само „разматра питања из области спољне политике и међународних односа и даје сагласност за закључење међународних уговора у случајевима предвиђеним уставом СФРЈ” (чл. 298, т. 4). Ни Републичко веће, које врши и политичко-управне послове, нема изричито одређену надлежност у области односа са страним државама. Председништво СР Србије има спољнополитичку надлежност у једном, сразмерно неважном питању: оно „одлучује о пријему страних делегација које посеђују Републику и одређује делегације које као представници Републике посећују друге земље” (чл. 337, ст. 6). Извршно веће Скупштине СР Србије нема по Нацрту никакву спољнополитичку функцију, иако би се од њега (по узору на Савезно извршно веће) управо очекивала иницијатива, без које се односи с иностранством не могу ни одржавати, а камоли „развијати”. Ни Савет републике, који, додуше, „разматра ... односе с... иностранством” (чл. 335, ст. 1) није у правом смислу орган иницијативе.

Ар

Војин Димитријевић