Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

12. Материјална правноснажност решења о одбацивању тужбе. Под бр. 70. објављена je y првој свесди одлука ВС Југославије Гз од 26. 2. 1971, која носи следећи наслов: „Околност што je тужба одбачена због недопустивости редовног правног пута, није сметња да се о истој ствари поново одлучује”. Објављени део образложења je кратак. Ако смо тачно разумели приказани ток поступка, првостепени суд je својим решењем одбацио тужбу због недопустивости редовног правног пуха. Жалбу против тог решења виши суд je одбио и решење потврдио, али из других разлога. Наиме, он je нашао да je тужба правилно одбачена jep je пресудом вишег привредног суда од 1. 11. 1966. бр. П правноснажно одлучено, и то тако што je тужба одбачена. ВС Југославије, поводом другостепеног решења (*°), каже: „Међутим, околност да je тужба у истој ствари одбачена због недопустивости редовног правног пута не спречава да се о ствари поново одлучује. Пресуда од 1. новембра 1966. године je по свом садржају решење (чл. 118. и 314. Закона о парничном поступку, a решења не постају матери]сианоправноснажна, сем уколико се њима о ствари мериторно одлучује (на пример платни налог, решење у поступку по тужби због сметања поседа и слично) чл. 322. и 406. Закона о парничном поступку. Према томе пресуда (заправо решенье) од 1. новембра 1966. не представља запреку да се расправља о новој тужби у истој ствари, jep ако суд наЬе да je допустив редован правки пут решаваће о самој ствари, а о њој до сада није у меритуму решавано” (Пресуда Гз Питање материјалне правке снаге решења није у ЗПП-у добило свој изричан одговор, управо као што га није дао ни Законик од 1929. Ваља приметити да ни аустријски Законик о поступку од 1895, који je Закоником од 1929. преузет у предратно југословенско право, не садржи одредбу која би имала за предмет материјалну правноснажност решеььа ( 31 ). V чл. 336. ЗПП, у којем су изрично наведене одредбе о пресуди које се примењују на решенье, не помшье се одредба чл. 322. која говори о материјалној правноснажности пресуде. Ако би се одговор на поставлено питанье тражио само у тексту члана 336. он би морао бити одречан. Међутим, сасвим je несумњиво да материјално правноснажно постаје оно решење које садржи мериторну одлуку. Такву природу имају као што je у наведној одлуци речено платни налог (налог за испражњење пословне просторије) и решење којим се одлучује о тужби због сметања поседа. Слично томе, материјалну правну снагу имају решења којим се странка осуђује на новчану казну. Jep и ту одлуку суд je дужан поштовати у другом поступку, у овом случају извршном. Извесно je, даље, да као правоснажна одлука не може да дејствује решење којим суд управља поступком, формално или материјално (одређивање и продужавање рокова, за-

(зо) Из објављеног текста образложења не види се по ком основу Je ВС Југославије у овој ствари одлучивао. Претпостављамо да je он план 380. тач. 1. ЗПП протумачио тако да равизијској жалби има места и кад je другостепени суд потврдио првостепенорешење којим се тужба одбацује. Мислимо да je овакав став исправан. (Исто и Трива, ГПП I. 1972, стр. 605.)

(31) Ближе податке о аустријској и предратној југословенској литератури, који ce тичу овог питања, види у нашем чланку „Правоснажност решења у парничном поступку” у Споменици посвећеној од стране ПФ у Сарајеву покојном проф. Самуелу Камхи-у.