Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

же гаранције о непристрасности његових чланова када сама Генерална скупштина ризикује да доноси одлуке под утицајем разлога чисто полигичке природе?” С 33 ). Чини се да управо у формулацији овог питагьа лежи и одговор на питагье о природи односа између Комитета и Генералне скупштине. Комитет, као што je напрнјед показано, није случајно успостављен као тијело састављено од непристрасних експерата. Његов je задатак да ce у свом раду примарно руководи начелом „материјалне истине”, тј. да што објективније утврђује чињенице релевантне за просуђивање мјере у којој ce нека од држава уговорница придржава одредаба Конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације. Да би што потпуније одговорио том свом задатку, Комитет мора да буде што независнији, не caiMo у односу на државе уговорнице, него и у односу на све друге политичке чиниоце који би имали интереса да утичу на његов рад, дакле, и у односу на саму Генералку скупштину. Треба имати на уму да Комитет не доноси салю опште одлуке („отите препоруке”), него и одлуке које се односе на државе уговорнице појединачно. Y Генералној скупштини, у којој се одлучује политички, тј. у којој, као што je истакнуто и у излагању делегата Танзаније, државе заузимају ставове руководећи се својим политичким интересима, не постоје гаранције да ђе сваки појединачни случај бити једнако објективно и непристрасно третиран. Генерална скупштина би, стога, требало да се уздржи од оваквог упуштања у оцјењивање активности Комитета. Смисао извјештаја Генералне скупштине од стране Комитета за уклањање расне дискриминације je искључиво у томе да се овом, данас несумњиво најзначајнијем органу свјетске организације, омогући да ce у вођењу борбе против расизма у савременом свијету ослонн и на стручна мишљења тијела чије одлуке, управо због тога што се ради о тијелу у коме се одлучује објективно и непристрасно, треба да имају изузетан ауторитет. Ар

Александар Пелеш

РЕЗЮМЕ Комитет по борьбе с расовой дискриминацией политический орган или же орган судебной природы Статья делится на две части. В первой автор проводит анализ порядка вынесения решений в Комитете по борьбе с расовой дискриминаций в свете интенций редактора Конвенции об отене всех видов расовой дискриминации а также в свете практической деятельности Комитета и отдельных его членов. Автор приходит в выводу, что несмотря на ясно заложенное в Конвенции требование к членам Комитета выступать непрнстрастными арбитрами, в ходе деятельности Комитета были замечены случаи грубого нарушения заложенного принципа. Во второй части автор рассматривает взаимоотношение Комитета и Генеральной Ассамблеи. Констатитуря, чтоЈгри выработке Конвенции суще ствовали две концепции одна, по которой Комитет должен быть органом

(35) Yn. док. A/C.3/SR. 1351, стр. 383.